Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 309/25 od 08.07.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Dragana Ranđelović i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Nišu Kv 377/25 od 26.05.2025. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Dragana Ranđelović, advokat Marko Sedlar i advokat Dušan Ignjatović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a advokat Marko Sedlar i zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Dragana Ranđelović, adv. Marka Sedlara u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog Dragana Ranđelovića, advokati Marko Sedlar i Dušan Ignjatović, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u oba zahteva branioci okrivljenog ističu da je sudija Mirko Drašković, učestvovao kao član veća drugostepenog suda Kž1 309/25 povodom žalbe na presudu kojom je usvojen zahtev okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne zatvora, a jedna od kazni koje su spojene tom presudom (Kv 377/25) je upravo ona koja je izrečena presudom Osnovnog suda u Nišu K 787/22 i potvrđena presudom Višeg suda u Nišu Kž1 257/24 od 25.10.2024. godine, a u čijem donošenju (Kž1 257/24) je takođe učestvovao sudija Mirko Drašković, kao član veća. Imajući u vidu da je sudija Mirko Drašković, dva puta učestvovao kao član veća povodom žalbi na navedne odluke, to je isti trebalo da bude izuzet u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog, adv. Marko Sedlar u zahtevu ističe da je u istoj procesnoj situaciji bio i sudija Saša Perković, koji je učestvovao kao član veća prvostepenog suda prilikom donošenja presude kojom je usvojen zahtev okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne zatvora, a jedna od kazni koje su spojene tom presudom (Kv 377/25) je upravo ona koja je izrečena presudom Osnovnog suda u Nišu K 787/22, čiji je član takođe bio sudija Saša Perković. Imajući u vidu dvostruku funkciju navedenog sudije, isti je trabalo da bude izuzet u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da bi se uopšte moglo ceniti pitanje nepristrasnosti sudije i time razloga za njegovo izuzeće, neophodno je da je taj sudija odlučivao o krivici okrivljenog za krivično delo, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer se u pobijanoj prvostepenoj odluci sudija Mirko Drašković, kao i sudija Saša Perković, u čiju se nepristrasnost sumnja, uopšte nisu ni izjašnjavala o krivici okrivljenog već o postojanju uslova za primenu procesnih odredbi o izricanju jedinstvene kazne zatvora iz člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi čl. 60, 62. i 63. KZ.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dragana Ranđelovića, advokata Marka Sedlara i advokata Dušana Ignjatovića, Vrhovni sud je zahteve branilaca okrivljenog odbio kao neosnovane.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac advokat Marko Sedlar, ističe okolnosti koje su od uticaja prilikom spajanja kazni zatvora, te navodi da je sud trebalo da umanji kaznu zatvora za šest meseci, a ne za dva meseca, te ističe činjenice koje su od uticaja prilikom uračunavanja pritvora kod izricanja jedinstvene kazne zatvora i izvodi zaključak da je sud doneo odluku koja sadrži netačne činjenice, na koji način branilac okrivljenog osporava činjenično stanje u pobijanim odlukama koje su predmet zahteva, odnosno ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog Dragana Ranđelovića, advokat Marko Sedlar u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Marka Sedlara u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković