Protiv navedene pravnosnažne presude Republički javni tužilac podneo je zahtev zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 655/14 od 23.10.2014. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 369. tačka 3. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 58/04... 76/10 u daljem tekstu ranije važeći ZPP) u vezi člana 113. KZ i člana 351. stav 2. (ranije važećeg) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K. 309/13 od 11.07.2013. godine, povređen zakon u korist osuđenog A.Š.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/2010), te je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu, koja je doneta 11.07.2013. godine, ocenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Ukazujući na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 113. KZ u vezi člana 351. stav 2. ZKP, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud okrivljenog A.Š. oglasio krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, a da iz činjeničnog opisa dela u optužnici Višeg javnog tužioca kao i u izreci pobijane presude proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ, s obzirom na način izvršenja dela. Ovo po stavu javnog tužioca proizilazi jer je A.Š. postupao na podmukao način u objektivno – subjektivnom smislu. Objektivna strana podmuklosti po stavu zahteva proizilazi iz činjenice da je okrivljeni postupao na prikriven način, budući da je oštećenu sada pok. S.G. lišio života pod okolnostima kada je oštećena imala poverenja u njega i da nije očekivala da će biti lišena života, a subjektivna strana podmuklosti ogleda se u tome što je okrivljeni bio svestan činjenice da oštećena sada pokojna S.G. nije se osećala ugroženom i da je imala poverenja u okrivljenog, kao i u lukavstvu okrivljenog, da je odabrao trenutak kada se oštećena nalazila u kupatilu i prala zube, prišao s leđa, koristeći poverenje i iznenada i neočekivano preduzeo radnje, usled kojih je vrlo brzo nastupila smrt oštećene.

Po navodima zahteva, u konkretnom slučaju dominantna okolnost jeste upravo zloupotreba poverenja oštećene, pa s obzirom na navedeno iz opisa dela proizilaze svi elementi krivičnog dela teško ubistvo na podmukao način iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ, a kako shodno članu 351. stav 2. ZKP koji je važio u vreme suđenja i donošenja pravnosnažne presude, sud nije vezan predlogom javnog tužioca u pogledu pravne ocene dela, to je sud povredio zakon u korist okrivljenog tako što je okrivljenog A.Š. oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, umesto krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 351. stav 2. ZKP i s tim u vezi ističe da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer u radnjama okrivljenog ne stoje sva obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je oglašen krivim, već obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom nadležnog javnog tužioca okrivljenom A.Š., stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen po zakonu.

Odredbom člana 351. stav 2. ZKP propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne ocene dela, a na šta se u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva javni tužilac, s tim što kada je reč o kvalifikatornim okolnostima, sud nije ovlašćen da u presudi dodaje nepostojeću ili dodatnu kvalifikatornu okolnost.

U konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa optužnog akta nadležnog javnog tužioca i izreke prvostepene presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, a ne krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ, kako se neosnovano ističe u zahtevu javnog tužioca.

Kod krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, bez obzira na različite načine izvršenja, različita sredstva i okolnosti, radnja izvršenja sastoji se u svakoj delatnosti upravljenoj na lišavanje života i posledicu dela, koja se ogleda u nastupanju smrti.

Odredbom člana 114. KZ propisano je krivično delo teško ubistvo koje ima više oblika, a jedan od oblika je ubistvo na podmukao način (član 114. stav 1. tačka 1. KZ). Podmuklost je bez dileme objektivno – subjektivna kategorija. Objektivnu komponentu čini način izvršenja dela kao prikrivenog i potajnog (iz zasede, s leđa, na spavanju, trovanje i sl.), dok subjektivnu komponentu podmuklog ubistva karakteriše lukavo, prepredeno, prevarno, neiskreno i sa zlom namerom iskorišćavanje stečenog poverenja kod žrtve ili njene bespomoćnosti ili bezazlenosti.

Stoga, nije dovoljno da se podmuklost dela ceni samo po ovde utvrđenim objektivnim okolnostima, to jest kroz okolnost koja sama po sebi ukazuje da žrtva nije očekivala ubistvo (da je okrivljeni oštećenoj prišao s leđa), već je uvek potrebno prisustvo i subjektivnog elementa, ispoljenog u prevarnom, neiskrenom ili zlonamernom postupku učinioca, a koja se manifestuje kroz okolnosti koje ukazuju da je učinilac lukavo, prevarno ili smišljeno iskorišćavanjem poverenja žrtve odabrao takav način izvršenja dela.

Stoji činjenica da pravna kvalifikacija koju je dao javni tužilac ne obavezuje sud u smislu odredbe člana 351. stav 2. ZKP. Sud može utvrditi da je u pitanju pravno teže ili lakše krivično delo, ako to proizilazi iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela u optužnom aktu, s tim što nije ovlašćen da dodaje i kvalitativno uvećava kvalifikatornu okolnost u odnosu na optužni akt.

U konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela u optužnici i izreci prvostepene presude, opisani su samo neki od mogućih objektivnih, ali ne i subjektivni elementi podmuklosti, a koja se ogleda u lukavstvu okrivljenog, zloupotrebi poverenja žrtve i tome slično.

S obzirom na izloženo, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud nije mogao menjati optužni akt, pa samim tim ni pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ, pa se neosnovano zahtevom javnog tužioca ističe da je donošenjem pobijane presude učinjena povreda iz člana 369. tačka 3. ZKP u vezi člana 113. KZ u vezi člana 351. stav 2. ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.