Protiv drugostepenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KV.Po.4 61/20 od 08.06.2020. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac, zbog povrede zakona iz člana 262. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijano rešenje ukine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 262. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP je propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, kao i da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja kojima je odlučeno o krivičnopravnoj stvari, pa i o tome ko snosi troškove postupka, što proizilazi iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 284. ZKP je propisano da će javni tužilac rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da: 1) prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; 2) nastupila je zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje; 3) ne postoji osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, o čemu će obavestiti oštećenog, što je propisano u stavu 2. navedenog člana.

Navedeni razlozi za odbačaj krivične prijave u smislu citiranog člana 284. stav 1. ZKP, po svojoj suštini su istovetni razlozima iz odgovarajućih odredaba ZKP za obustavu krivičnog postupka u kasnijim fazama, odnosno za okončanje krivičnog postupka u smislu oslobađanja okrivljenog od optužbe ili odbijanja optužbe, a u tim procesnim situacijama, trebalo bi izreći u odluci, i da troškovi postupka padaju na teret budžeta.

Naime, članom 265. stav 1. ZKP, propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izrećiće se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od činjenice da je odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisan rok koji počinje da teče od dana pravosnažnosti odluke o okončanju krivičnog postupka (presude ili rešenja koje odgovara presudi, u smislu člana 262. stav 1. ZKP), jasno je da se u ovom slučaju radi o objektivnom roku. Početak roka je vezan za objektivnu činjenicu, u ovom slučaju to je pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, bez obzira na ishod postupka po okrivljenog, a kraj roka je određen kalendarskim istekom roka. Dakle, početak roka nije vezan za činjenicu da li je odluka o troškovima postupka sadržana u odluci o krivičnopravnoj stvari, već je vezan za pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, odnosno za datum pravnosnažnosti te odluke i ne može se produžavati.

Sledstveno navedenom, u situaciji kada je Viši javni tužilac u Novom Sadu, doneo rešenje o odbačaju krivične prijave Vojne pošte Novi Sad broj 1403-2 Vojna policija broj 13-1/7-34 od 12.08.2016. godine, podnete protiv AA zbog krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, shodno članu 43. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, a koje rešenje o odbačaju krivične prijave je postalo pravnosnažno dana 11.11.2018. godine, protekom roka za izjavljivanje prigovora, tako da se od momenta pravnosnažnosti rešenja o odbačaju krivične prijave računa rok iz člana 262. stav 2. ZKP (u konkretnom slučaju 11.11.2018. godine), u kom stranka može podneti zahtev za naknadu troškova.

Ostajući kod ranije zauzetog pravnog stava, da se odbačaj krivične prijave iz razloga propisanih odredbom člana 284. stav 1. ZKP, poistovećuje sa obustavom krivičnog postupka, u pogledu prava okrivljenog na naknadu troškova, kako je propisano članom 265. stav 1. ZKP, u koje spada i nagrada branioca, Vrhovni kasacioni sud u ovoj odluci, objektivni rok za podnošenje zahteva sa tačnim podacima o visini troškova iz člana 262. stav2. ZKP, a to je rok od jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke o krivičnopravnoj stvari, više ne vezuje za stav 1. istog člana i obavezu suda ili drugog organa postupka da o troškovima odluči, što znači da pravo na naknadu troškova postupka, proizilazi iz objektivne procesne činjenice da je postupak pravnosnažno okončan, a ne da li je sud odlučio ko će snositi troškove.

Stoga, kako je branilac okrivljenog zahtev za naknadu troškova podneo nakon isteka roka od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o odbačaju krivične prijave, to su osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KV.Po.4 61/20 od 08.06.2020. godine, učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 262. stav 2. ZKP, jer su navedenim pravnosnažnim rešenjem, braniocu okrivljenog dosuđeni troškovi krivičnog postupka nakon proteka roka iz člana 262. stav 2. ZKP.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KV.Po.4. 61/20 od 08.06.2020. godine, učinjena povreda zakona iz člana 262. stav 2. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijano pravnosnažno rešenje Višeg suda u Novom Sadu, te spise vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić