Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, te je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog Z.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP, presuda ne može zasnivati i to na iskazu svedoka S.J., imajući u vidu da ovaj svedok nije ispitan na glavnom pretresu, niti je izvođenje tog dokaza bilo predloženo od strane javnog tužioca, odnosno branioca okrivljenog, već je navedeni svedok ispitan u prethodnom postupku od strane Višeg javnog tužioca u Požarevcu, pa se samim tim, prema navodima zahteva, na ovom dokazu presuda ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tačan navod zahteva branioca okrivljenog, da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na iskazu svedoka S.J., iako on nije bio ispitan na glavnom pretresu, što je suprotno odredbi člana 490. ZKP, kojom je propisano da sud zasniva presudu samo na dokazima, koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Međutim, okolnost da je navedeni dokaz pribavljen na način suprotan citiranoj zakonskoj odredbi, ne predstavlja samim tim bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom branioca okrivljenog.

Ovo iz razloga, što je članom 438. stav 2. tačka 1) ZKP, propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu, na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda, u konkretnom slučaju a pa prema obrazloženju prvostepene i drugostepene presude, proizlazi da je činjenično stanje u pogledu izvršenja dela utvrđeno na osnovu iskaza svedoka V.B., R.Ž., D.S., V.S., R.M., D.M. i M.T., kao i na osnovu izvedenih pisanih dokaza, na osnovu kojih su nižestepeni sudovi zaključili da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, što, po oceni ovog suda, upućuje na zaključak da bi presuda bila donesena i bez iskaza navedenog svedoka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                      Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.