U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Biserke Krpić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 6K. 933/23 od 12.03.2025. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž1. 31/25 od 10.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Biserke Krpić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 6K. 933/23 od 12.03.2025. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž1. 31/25 od 10.07.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 6K. 933/23 od 12.03.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđena je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da to ne učini u ostavljenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Subotici 6Kž1. 31/25 od 10.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Subotici 6K. 933/23 od 12.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA - advokat Biserka Krpić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine drugostepenu presudu i naloži da se predmet vrati na ponovno odlučivanje po podnetim žalbama ili preinači drugostepenu presudu i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo, obzirom da je okrivljena kritičnom prilikom postupala u nužnoj odbrani. Po stavu odbrane, u konkretnom slučaju, nesporno je da je oštećena izazvala okrivljenu svojim ponašanjem i dovela je u stanje prepasti izazvane napadom, pa je istu sud mogao i osloboditi od krivice.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika je propisano da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

U činjeničnom opisu krivičnog dela navedenom u izreci pravnosnažne presude je utvrđeno da je okrivljena „... sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, drugog lako telesno povredila sredstvom podobnim da telo teško povredi i da zdravlje teško naruši, tako što je u alkoholisanom stanju, rečima „sada ćeš ti da vidiš“, zapretila oštećenoj BB koja je kod nje boravila tokom večeri, a potom joj prišla sa dva kuhinjska noža i nožem joj nanela više povreda u predelu glave u vidu posekotina, posekotina u predelu podlaktica i posekotina u predelu korena palca desne šake, svesna svog dela i htela njegovo izvšrenje, svesna da je njeno delo zabranjeno“, a u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude.

Imajući u vidu navedeni činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude u kome je jasno navedeno da je okrivljena prišla oštećenoj sa dva kuhinjska noža i nožem joj nanela više povreda koje su bliže opredeljene u izreci presude, to dakle, po nalaženju Vrhovnog suda, nedvosmisleno proizilazi da,u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu prema okrivljenoj AA instituta nužne odbrane iz člana 19. KZ vezano za uslove napada i odbrane, te da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljene AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, a koje povrede zakona su dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković