O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-482/19 od 11.02.2020. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ, učinjenog prema oštećenom BB i krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ učinjenog prema oštećenoj VV, za koja krivična dela joj je sud prethodno utvrdio i to: za produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ učinjenog prema oštećenom BB kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ učinjenog prema oštećenoj VV kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, te ju je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju joj je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2019. godine do upućivanja okrivljene u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne zatvora izrečene u ovoj presudi. Prema okrivljenoj je izrečena i mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara iz člana 84. KZ, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 264. u vezi člana 266. ZKP okrivljena je oslobođena od dužnosti naknade u celini troškova krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1)-6) i tačka 9) ZKP kao i nagrade za veštaka i nagrade za branioca po službenoj dužnosti.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-90/20 od 16.06.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-482/19 od 11.02.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene AA, advokat Marina Nikolić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane presude preinači u oslobađajuće, jer dela za koja je okrivljena osuđena nisu krivična dela ili iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ili ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marine Nikolić, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je osnovan, dok je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP podneti zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, a u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljene AA, advokat Marina Nikolić, u podnetom zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela učinjenog na štetu oštećenog BB, primenjen zakon koji se ne može primeniti i to u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, jer se u radnjama okrivljene, u odnosu na krivično delo učinjenom prema oštećenom BB ne stiču elementi produženog krivičnog dela nasilje u porodici, već je u pitanju krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud ovakve navode, ocenjuje osnovanim, a ovo iz sledećih razloga:

Prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na oštećenog BB, u izreci prvostepene presude, okrivljenoj AA se stavlja na teret da je dana 25.10.2019. godine vređala oštećenog BB, psujući mu mrtvu majku i oca u grobu i da mu ... materina, nakon čega je dana 08.12.2019. godine isto u porodičnoj kući lupala na ulazna vrata kuće pa kada su je oštećeni uneli u kuću, jer je istima rekla da ne može da hoda, počela je da viče na oštećene i da vređa iste, psovala im majku i rodbinu, te iz revolta bacila pepeljaru, a nakon toga upaljenu cigaru na tepih, a potom otkinula vrata od regala.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ određena je zakonska dispozicija osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici, kojom je propisano da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te opisane radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude u odnosu na oštećenog BB, proizilazi da se u radnjama okrivljene AA, u odnosu na ovog oštećenog stiču svi bitni elementi krivično dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a ne produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a kako to pogrešno pravno kvalifikuju nižestepeni sudovi.

Naime, krivično delo nasilje u porodici je trajno krivično delo, čija je posledica ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, tako da se ovo delo u svom osnovnom obliku može izvršiti sa jednom ili više radnji, čija posledica traje kraće ili duže vreme, a imajući u vidu prirodu ovog krivičnog dela, a reč je o jednom kontinuiranom stanju u kome se nalazi jedan član porodice usled radnji koje preduzima drugi član porodice prema njemu. S toga, preduzimanje više radnji u jednom određenom vremenskom periodu ne predstavlja krivično delo u produženom trajanju, već jedno krivično delo, jer opis ovakvog krivičnog dela nije ko ugrozi spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, već ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, odnosno radi se o trajnom krivičnom delu koje se može izvrštiti sa više radnji i čija posledica može trajati i duže vreme, a što se i dogodilo u konkretnom slučaju, jer je okrivljena AA, prema oštećenom BB, svom ocu, u dva navrata i to dana 25.10.2019. godine i 08.12.2019. godine drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavala spokojstvo i duševno stanje oštećenog-svoga oca BB.

Iz navedenih razloga je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, u odnosu na oštećenog BB, neophodno pravno kvalifikovati kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a ne kao produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61 KZ.

S toga je Vrhovni kasacioni sud delimično usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marine Nikolić, kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude i našao da se u ovim radnjama okrivljene AA, stiču zakonska obeležja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, odlučujući o krivičnoj sankciji prema okrivljenoj, na osnovu člana 4., 42., 43., 45., 54. KZ, okrivljenoj za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. učinjeno prema oštećenom BB prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ učinjeno prema oštećenoj VV kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, te je primenom odredbe i člana 60. stav 2. tačka 2) i člana 63. KZ okrivljenu AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju je uračunao i vreme provedeno u pritvoru počev od 08.12.2019. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne zatvora izrečene u ovoj presudi.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da je ovako izrečena jedinstvena kazna zatvora okrivljenoj srazmerna stepenu njene krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivična dela u pitanju, ali i dovoljna za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ).

Pored iznetog, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljena AA dana 13.12.2019. godine saslušana pred nadležnim osnovnim javnim tužiocem, dok se nalazila u pritvoru i to bez prisustva branioca, te je tom prilikom sastavljen i zapisnik o saslušanju osumnjičene Kt.br. 872/19 od 13.12.2019. godine. Osumnjičenoj je prilikom ovog saslušanja morao biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, obzirom da se ista nalazila u pritvoru, te je odbrana u toj situaciji, a shodno odredbi člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP bila obavezna, iz kog razloga je ovako sačinjen zapisnik nezakoniti dokaz, a isti je korišćen u dokaznom postupku, čime je sud, po stavu odbrane, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Stoje navodi branioca da okrivljena AA prilikom saslušanja pred Osnovnim javnim tužiocem u Sremskoj Mitrovici na zapisniku Kt.br. 872/19 od 13.12.2019. godine nije imala branioca, odnosno da je njeno saslušanje obavljeno bez prisustva istog. Međutim, imajući u vidu da iz zapisnika Kt.br. 872/19 od 13.12.2019. godine proizilazi da se okrivljena tom prilikom branila ćutanjem, odnosno iskoristila je svoje pravo da ne iznosi odbranu, to su po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja povreda postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati. Naime, iako se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, na zapisiku o saslušanju okrivljene AA od 13.12.2019. godine nije zasnovana presuda, obzirom na način na koji se okrivljena tom prilikom branila (iskoristila je svoje pravo da ne iznosi odbranu).

Pored navedenog, branilac okrivljene u zahtevu, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonite dokaze označava i dva zapisnika o ispitivanju svedoka – oštećenih VV i BB, a koji zapisnici su, po stavu odbrane, sastavljeni suprotno odredbama ZKP, obzirom da je okrivljena u tom momentu bila u pritvoru, a što je zahtevalo obaveznu odbranu okrivljene i prilikom izvođenja ovih procesnih radnji, a isto je izostalo, te je osumnjičenoj uskraćeno pravo da njena odbrana dana 18.12.2019. godine učestvuje u izvođenju ovih procesnih radnji i ispita ove svedoke na okolnosti događaja koji se desio 25.10.2019. godine.

Međutim, po oceni ovog suda, iako stoje navodi da branilac okrivljene nije prisustvovao ispitivanju svedoka oštećenih BB i VV dana 18.12.2019. godine, imajući u vidu da su oštećeni saslušani u svojstvu svedoka na glavnom pretresu dana 13.01.2020. godine, na kom pretresu su bili prisutni i okrivljena AA i njen branilac advokat Marina Nikolić, a na koji način je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno mogućnost okrivljene i branioca da postavljaju pitanja oštećenima i ispoštovano pravo na odbranu okrivljene, pri činjenici da je presuda i zasnovana na iskazu oštećenih sa glavnog pretresa, to su navodi zakona kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda zasnovana na napred navedenom nezakonitim dokazima neosnovani.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbijen je kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno orkivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da provedenim dokazima nije pouzdano utvrđeno da se u radnjama okrivljene stiču sva bitna obeležja bića krivičnih dela za koje je oglašena krivom, obzirom da sud nije pouzdano utvrdio da je kod oštećenih nastupila posledica u vidu trajnog kontinuiranog osećaja ugroženosti – narušenog spokojstva i duševnog stanja, te da i sami oštećeni u svojim iskazima jasno govore, da ih okrivljena nije ugrozila i nije uznemiravala, već da samo žele da okrivljenu pošalju na lečenje.

Kako se izloženim navodima zahteva, u suštini ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a koja povreda, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Najzad, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, branilac okrivljene istu samo formalno označava, ali ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP istaknuta u zahtevu.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.) što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje o čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijana koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretnu povredu zakona ili druge razloge, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) odlučio kao u stavu I izreke ove presude, a na osnovu člana 487. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić