Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Tadić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju ne postoje elementi bića krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, spada u grupu krivičnih dela protiv službene dužnosti kod kojih je zaštitni objekt službena dužnost pri čemu je potrebno da to bude javna služba, odnosno službena dužnost u državnoj upravi u širem smislu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Shodno iznetom, prema stavu branioca, radnja izvršenja dela postoji samo ako izvršilac nepravilno i nezakonito vrši službenu ili drugu dužnost u okviru javnih ovlašćenja u službi ili na radu u navedenim subjektima. Nadalje, branilac u zahtevu ukazuje da Opštinska organizacija ..., predstavlja udruženje građana, dakle, nevladinu organizaciju, koja nije državni organ, niti preduzeće, ustanova, radnja ili drugi subjekt, zbog čega okrivljenom nedostaje svojstvo lica koje je u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Ovo posebno kada se ima u vidu da okrivljeni nije bio ni u službi ni na radu, pa ni u faktičkom radnom odnosu, već je bio samo volonter u navedenoj organizaciji. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da prisvajanje pokretne stvari koja je nekom poverena na radu u građanskopravnom licu, ne može spadati u grupu krivičnih dela protiv službene dužnosti već da bi se u tom slučaju radilo o krivičnom delu utaja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 364. stav 1. KZ, propisano je da pronevera predstavlja prisvajanje novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje su učiniocu poverene u službi ili uopšte na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji u nameri da se time sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.

Dakle, iz citirane odredbe proizlazi da je jedan od uslova za postojanje predmetnog krivičnog dela da je izvršilac krivičnog dela u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji.

U konkretnom slučaju, okrivljeni je u vreme izvršenja krivičnog dela bio predsednik Opštinske organizacije ... .

Iz spisa predmeta – izvoda iz Agencije za privredne registre proizlazi da je ova organizacija u istom upisana kao udruženje (oblik organizovanja).

Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o udruženjima, udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar, a iz člana 3. Statuta opštinske organizacije ... proizlazi da ova organizacija ima svojstvo pravnog lica i da je ista upisana u registar koji vodi Agencija za privredne registre.

U skladu sa napred iznetim, Opštinska organizacija ..., kao udruženje ima status pravnog lica, koje se smatra „drugim subjektom“ u kojem je izvršilac predmetnog krivičnog dela u službi i na radu shodno odredbi člana 364. stav 1. KZ.“

Pored toga, prema odredbi člana 4. Statuta Opštinske organizacije ..., ovu organizaciju predstavlja i zastupa predsednik skupštine koji je ujedno i predsednik opštinske organizacije a članom 32. navedenog statuta određeno je i to da predsednika organizacije bira i razrešava skupština, u propisanom postupku kao i da je njegova funkcija neprofesionalna.

Iz iznetog proizlazi da je okrivljeni koji je obavljao funkciju predsednika navedene organizacije bio ovlašćen da istu zastupa i predstavlja te da je u skladu sa tom funkcijom bio ovlašćen i da raspolaže novcem organizacije koji mu je bio poveren na radu, tako da u konkretnom slučaju bez značaja je činjenica na koju se ukazuje zahtevom da je okrivljeni svoj rad obavljao „volonterski“.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni kao predsednik Opštinske organizacije ..., imao svojstvo lica koje je na radu „u drugom subjektu“, koje svojstvo je neophodno za izvršioca predmetnog krivičnog dela i da se sledstveno tome njegovim radnjama stiču zakonska obeležja krivičnog dela. Sledstveno tome, u radnjama okrivljenog stiču se zakonska obeležja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, zbog čega se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Ukazivanje branioca okrivljenog na izmene i dopune Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br.94/2016), koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine a kojima je izmenjen zakonski tekst odredbe člana 364. stav 1. KZ, koja inkriminiše krivično delo pronevera, po nalaženju ovoga suda nije od uticaja na postojanje zakonskih obeležja tog krivičnog dela u radnjama okrivljenog, s obzirom na to da je odredba člana 364. stav 1. KZ, izmenjena tako što su iz iste izostavljene reči „preduzeću ili radnji“, a iza reči: „drugom subjektu“ su dodate reči „koji ne obavlja privrednu delatnost“, iz čega proizlazi da delo okrivljenog opisano u izreci prvostepene presude citiranim izmenama krvičnog zakonik nije dekriminalizovano, s obzirom na to da je sada važećim odredbama člana 364. stav 1. KZ između ostalog propisano da izvršilac tog krivičnog dela može biti i lice koje je na radu u drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, što je u konkretnom slučaju u pitanju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić