U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mladena Nikića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4.br.23/24 od 27.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 404/25 od 20.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mladena Nikića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4.br.23/24 od 27.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 404/25 od 20.06.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K- Po4.br.23/24 od 27.03.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u policijskom zadržavanju u trajanju od 13.10.2022. godine do 14.10.2022. godine, a koja kazna će se izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i to u ..., ulica ... broj .., bez elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 404/25 od 20.06.2025. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4.br.23/24 od 27.03.2025. godine u pogledu odluke o načinu izvršenja kazne zatvora i odluke o imovinskoj koristi, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u policijskom zadržavanju od 13.10.2022. godine do 14.10.2022. godine, te je određeno da se od okrivljenog oduzima imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 46.000,00 dinara, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba javnog tužioca VJT u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i u celosti žalba branioca okrivljenog AA - advokata Mladena Nikića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Mladen Nikić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne drugostepene presude, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povrede zakona, te zbog povreda odredaba člana 33. stav 5. i 8. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. i 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno osuđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da je sud učinio povredu zakona iz razloga jer se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na iskazu svedoka BB koji je dat pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, a koji iskaz je sud, po braniocu, nepravilno pročitao u dokaznom postupku na osnovu člana 406. ZKP. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka BB, branilac ističe da je javni tužilac o datumu ispitivanja svedoka BB obavestio samo tadašnjeg branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, ali ne i samog okrivljenog, a što je, po branicu, bio dužan da učini, čime je okrivljenom onemogućeno da prisustvuje ispitivanju svedoka BB i da mu postavlja pitanja.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, kako iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA prilikom ispitivanja pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije dana 14.10.2022. godine na zapisniku sačinjenom pod brojem Kti.Ko.54/22 izjavio da je saglasan da se o izvođenju dokaznih radnji obaveštava i poziva samo njegov branilac, te da je javni tužilac uputio poziv braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokatu Predragu Guberiniću da prisustvuje dokaznoj radnji ispitivanja svedoka BB, obavestivši ga o vremenu i mestu ispitivanja navedenog svedoka (a što ne negira ni sam branilac okrivljenog u podnetom zahtevu) i da je navedeni branilac po službenoj dužnosti okrivljenog prisustvovao ispitivanju svedoka BB, kao i imajući pri tome u vidu odredbu člana 300. stav 4. ZKP kojom je propisano da ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca, to dakle u konkretnom slučaju javni tužilac nije povredio odredbu člana 300. ZKP vezano za pozivanje i obaveštavanje okrivljenog o vremenu i mestu ispitivanja svedoka BB, pa sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, iskaz svedoka BB dat pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije ne predstavlja nezakonit dokaz i prvostepeni sud je mogao da u dokaznom postupku shodno odredbi člana 406. ZKP pročita iskaz svedoka BB.

Pored toga, navodi zahteva branioca okrivljenog u kojima ukazuje da prvostepeni sud nije mogao da u dokaznom postupku na osnovu člana 406. ZKP pročita iskaz svedoka BB koji je dat pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, su već bili istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Mladena Nikića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4.br.23/24 od 27.03.2025. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 7 drugostepene presude Kž1 404/25 od 20.06.2025. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz označava odbranu okrivljenog AA datu prilikom njegovog prvog saslušanja, isticanjem da okrivljenom nije posebno saopšteno i nije izričito upozoren da ima pravo da sam angažuje branioca po sopstvenom izboru, budući da je u zapisniku o saslušanju okrivljenog samo paušalno navedeno da su okrivljenom saopštena prava sadržana u odredbama člana 68. ZKP i postavljen mu je branilac po službenoj dužnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Ovo sa razloga jer uvidom u spise predmeta i to u zapisnik o saslušanju okrivljenog AA proizilazi da je okrivljeni pre početka davanja odbrane poučen o njegovim pravima iz člana 68. ZKP, između ostalog i o pravu da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca i da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, te je potom okrivljeni pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ZKP, pri čemu je okrivljeni izričito izjavio da prihvata da ga brani postavljeni branilac po službenoj dužnosti - advokat Predrag Guberinić sa kojim je pre iznošenja odbrane obavio poverljiv razgovor i koji advokat je prisustvovao saslušanju okrivljenog, tako da su i u ovom delu kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je izreka prvostepene presude nejasna u pogledu činjenice da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela faktički obavljao poslove obezbeđenja lica lišenih slobode na farmi KPZ za maloletnike u selu ... opština ..., a takođe je nejasna i u pogledu toga protivno kom propisu je okrivljeni kritičnom prilikom postupio, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno je ocenio izvedene dokaze, osporavajući pri tome činjenično utvrđenje suda da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela faktički obavljao poslove obezbeđenja lica lišenih slobode na farmi KPZ za maloletnike u selu ... opština ... i da je zahtevao novac od osuđenika VV kako protiv njega ne bi pokrenuo disciplinski postupak za neovlašćeno posedovanje mobilnog telefona, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim nižestepenim presudama, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 33. stav 5. i 8. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. i 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da se na glavnom pretresu ispita svedok BB, čiji iskaz je u suprotnosti sa iskazima svedoka GG i DD, čime je okrivljenom onemogućeno da svedoku BB postavlja pitanja i da ga unakrsno ispita tokom postupka.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mladena Nikića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković