Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 11/11
02.03.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.K. i dr. zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz  člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 445/10 od 16.02.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čajetini K…/08 od 27.11.2009. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2926/10 od 26.05.2010. godine, u sednici veća održanoj 02.03.2011. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 445/10 od 16.02.2011. godine podignut protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čajetini K... /08 od 27.11.2009. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2926/10 od 26.05.2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Opštinskog suda u Čajetini K..../08 od 27.11.2009. godine okr. M.K. i okr. M.J. oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci.             Odlučujući o žalbama OJT u Užicu i branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1. 2926/10 od 26.05.2010. godine, preinačio prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni, tako što je okrivljene za krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca.

 

            Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 445/10 od 16.02.2011. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da se obe presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

            Zahtev je neosnovan.

 

            Prema navodima zahteva, stoji napred navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, pošto je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima pri čemu se ni iz izreke ni iz razloga presude ne vidi u čemu se ogleda propust okr. M.K, s obzirom na to da je prvostepenom presudom utvrđeno da okr. M.K, pre izdavanja dozvole za rad, nije sproveo osnovne mere zaštite na radu, dok iz izreke presude i datih razloga proizilazi da on uopšte i nije izdao dozvolu za rad okr. M.J.

 

            Suprotno iznetim navodima zahteva, izreka prvostepene presude je razumljiva i sadrži jasno opredeljenu radnju okr. M.K. odnosno opis radnji koje je okr. M.K. trebalo da preduzme do izdavanja dozvole za rad i to da izvrši kontrolu pripremljenosti za rad u smislu sprovođenja mera bezbednosti na radu, da obezbedi mesto rada stvaranjem uslova za bezbedan rad zaposlenih u beznaponskom stanju, odnosno da proveri odsustvo napona na delovima elektropostrojenja na kojima je trebalo obaviti rad.

 

            Sve te radnje prethode izdavanju dozvole za rad, koja, dakle, predstavlja završni čin koji dolazi kada se sve navedene radnje preduzmu.             Okr. M.K. nije preduzeo ni jednu od navedenih radnji a posebno proveru odsustva napona na delovima elektropostrojenja i pri tome, nije ni bio na radnom mestu, već na doručku u kafani, iako je znao da se okr. M.J, po prethodnom dogovoru, iz sedišta pogona već uputio sa radnicima na mesto rada i da se očekivao početak radova. Upravo u tome se i ogleda propust okr. M.K, dakle, u nepreduzimanju radnji koje je bio dužan da preduzme u delokrugu svojih obaveza a pre momenta izdavanja dozvole za rad, postupivši suprotno odredbi člana 1. stav 3. tačka 53. Uputstva za bezbedan rad na elektroenergetskim objektima ''Elektrosrbija'' DOO.

 

            Tačno je da okr. M.K. formalno nije izdao dozvolu za rad, ali njemu nije ni stavljeno na teret neizdavanje dozvole za rad već upravo nepreduzimanje radnji koje je bio dužan da preduzme pre izdavanja dozvole za rad i početka radova. Pri tome, okr. M.K. je, bez primene mera zaštite na radu, koje je bio dužan da preduzme i bez prethodne provere, olako okr. M.J. rekao da je u trafo stanici „F.“ struja isključena i da bi trebalo da je isključena i u trafo stanici „B.“.

 

            Prvostepeni sud upravo u tome i imajući u vidu napred navedene propuste nalazi uzročno posledičnu vezu između propuštanja okr. M.K. i nastupele posledice, pa Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim i deo zahteva u kome se navodi da prvostepena presuda ne sadrži razloge o toj odlučnoj činjenici, jer je prvostepeni sud na strani 11 u trećem stavu o tome dao dovoljne i jasne razloge.

 

            Prema tome, izreka prvostepene presude razumljiva je, jasna i sadrži opis radnji iz koga proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela za koja je okr. M.K. oglašen krivim, a u obrazloženju prvostepene presude o svim odlučnim činjenicama  dati su dovoljni razlozi, te se, stoga, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, a sledstveno tome, navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka nije učinio ni drugostepeni sud.

 

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 424. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar - savetnik                                                              Predsednik veća

 

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                    sudija

                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.