Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Ivana Ćalovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 05.11.2024. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 21.02.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 51/25 od 24.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Ivana Ćalovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 05.11.2024. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 21.02.2025. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 51/25 od 24.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 05.11.2024. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 21.02.2025. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br. 51/25 od 24.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 05.11.2024. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Čačku 1K br. 215/24 od 21.02.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA - advokat Ivan Ćalović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, ali pred izmenjenim većem ili iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1) i 441. stav 4. ZKP, dok u obrazloženju zahteva označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koje povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1), 441. stav 4. i 438. stav 1. tačka 9) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud na pretresu 05.11.2024 . godine odbio predlog odbrane da se izvrši ponovo saobraćajno-tehničko veštačenje i to posredstvom komisije veštaka Instituta – Fakulteta saobraćajne struke kao suvišno i nepotrebno, iako u spisima postoje dva dijametralna mišljenja i to mišljenje stručnog savetnika koga je angažovala odbrana i postupajućih veštaka, iz kojih razloga je po stavu odbrane sud morao da usvoji napred navedeni predlog, shodno članu 19. ZKP. Dalje branilac u zahtevu obrazlaže kako bi sud trebalo da postupa u situaciji kada postoje nesaglasnosti u nalazu i mišljenju sudskih veštaka pozivajući se na odredbe člana 123. i 124. ZKP. Dalje se navodi da tokom celog krivičnog postupka sud nije izveo nijedan dokaz kojim bi se sa sigurnošću moglo utvrditi postojanje krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret, niti je javna tužba dala ijedan dokaz da se događaj odigrao kako se to tvrdi optužnim predlogom.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povrede zakona iz člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković