Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 317/15 od 20.08.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Raškoj i branioca okrivljenog M.M., adv. B.U., a presuda Osnovnog suda u Raškoj K 163/10 od 21.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.M., adv. B.U., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., adv. B.U., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M., adv. B.U., navodi kao razlog za podnošenje zahteva, povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, a u obrazloženju zahtevom se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, branilac u zahtevu navodi da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 234. stav 1. KZ, a ne kako je to našao prvostepeni i drugostepeni sud o krivičnom delu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer protivpravna imovinska korist nije ostvarena u iznosu od 500.600,00 dinara, a što je utvrđeno na osnovu nalaza veštaka.

Dakle, zahtevom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pri tom iznosi sopstvena ocena izvedenih dokaza i svoj lični stav o kom krivičnom delu se radi (član 234. stav 1. KZ), visini protivpravne imovinske koristi i shodno tome o nastupanju apsolutne zastarelosti, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.M., adv. B.U., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                   Vesko Krstajić,s.r.