Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Zorana Roška, advokat Aleksandar Lazarević i advokat Vladimir Janković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, te usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu „druge mesne nadležnosti“, pri čemu iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Roška dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog Zorana Roška, advokat Aleksandar Lazarević i advokat Vladimir Janković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana prvostepena presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Nezakonit dokaz, prema navodima zahteva, predstavlja nalaz i mišljenje komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i to zbog toga što je član ove komisije bio prof.dr Đorđe Alempijević, koji je prethodno bio glavni obducent tokom obdukcije pokojne BB, pa stoga nije mogao biti određen i za veštaka jer je na taj način neosnovano doveden u poziciju da dva puta odlučuje o istim pitanjima, što temeljno ugrožava princip nepristrasnosti veštaka u krivičnom postupku, te je morao biti izuzet od dužnosti veštačenja shodno odredbama člana 37. stav 1. tačka 4) i stav 2. ZKP i člana 116. ZKP. Kako to nije učinjeno već je isti određen za člana komisije veštaka, to branioci okrivljenog smatraju da je nalaz i mišljenje ove komisije veštaka nezakonito pribavljen dokaz, na kom se, u smislu člana 16. stav 1. i člana 84. ZKP, presuda ne može zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Roška, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako je ista povreda zakona neosnovano isticana i u žalbi na prvostepenu presudu u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud prihvatajući razloge date na strani 3, u stavu drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Naime, činjenica da je prof.dr Đorđe Alempijević, koji je prethodno bio u sastavu tima obducenata, a zatim i u sastavu komisije veštaka koja je obavila medicinsko veštačenje, ne dovodi u pitanje njegovu nepristrasnost, niti objektivnost datog nalaza i mišljenja, pa samim tim nije ni postojao razlog za njegovo izuzeće iz člana 116. stav 1. ZKP, niti je, pre određivanja za člana komisije veštaka, bio ispitan u svojstvu svedoka. Stoga je zahtev u delu kojim se prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu branilaca okrivljenog Zorana Roška ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka pobijane prvostepene presude ne sadrži opis bitnog obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to „očigledno nesavesnog postupanja“ okrivljenog.

Prema odredbi člana 251. stav 1. KZ krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Istim članom, u stavu 3. predviđen je nehatni oblik ovog krivičnog dela.

Teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. KZ će postojati ako je, između ostalog, usled dela iz člana 251. stav 3. KZ, nastupila smrt.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa u izreci pobijane prvostepene presude, proizlazi da se u radnjama okrivljenog Zorana Roška stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog i težu posledicu, i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti okrivljenog i postojanja nehata kako u odnosu na osnovno delo, tako i u odnosu na težu posledicu.

Naime, u izreci prvostepene presude opisane su radnje koje je okrivljeni propustio da preduzme u vremenskom periodu od 01.06. do 05.06.2020. godine pri pružanju lekarske pomoći BB, odnosno da je dana 01.06.2020. godine nakon završetka hitnog carskog reza i pojave dva eklamptična napada u večernjim časovima kod BB, koja je dugi niz godina bolovala od insulin zavisnog dijabetesa, koji je neredovno enokrinološki kontrolisan i neadekvatno regulisan, okrivljeni Zoran Roško umesto da je, u skladu sa dobrom kliničkom praksom i multidisciplinarnim pristupom u praćenju i lečenju, smesti u Jedinicu za intenzivno lečenje, istu lečio na Odeljenju ginekologije, zbog čega njeno stanje nije moglo biti u potpunosti sagledano i stabilizovano, i to sve do 06.06.2020. godine kada je u 16.36 časova smeštena u Jedinicu za intenzivno lečenje, da bi nakon toga, dana 06.06.2020. godine u besvesnom stanju bila upućena u ustanovu tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite GAK „Narodni front“, odakle je istog dana, nakon sagledavanja njenog zdravstvenog stanja, upućena u Urgentni centar KC Srbije u Jedinicu neurološke intenzivne nege, gde je usled eklampsije i nastalih komplikacija dana ...2020. godine u 5.15 časova nastupila njena smrt.

Po oceni ovog suda, iz iznetih činjenica i okolnosti opisanih u izreci prvostepene presude, jasno proizilazi da je okrivljeni Zoran Roško, pri pružanju lekarske pomoći BB uopšte očigledno nesavesno postupao, pa činjenica da u izreci presude radnja izvršenja nije formulisana na način na koji njegovi branioci u zahtevu ukazuju, nije od uticaja na postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti njegovih branilaca, advokata Aleksandra Lazarevića i advokata Vladimira Jankovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branioci okrivljenog Zorana Roška, advokat Aleksandar Lazarević i advokat Vladimir Janković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja se, prema njihovom mišljenju, ogleda u tome što je prvostepeni sud okrivljenog osudio na strožu kaznu od one koju je predložio javni tužilac.

Iznete navode Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pobijanim prvostepenom presudom okrivljeni Zoran Roško oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Prema odredbi člana 413. stav 1. ZKP tužilac u završnoj reči, pored ostalog, navodi otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odluke o krivičnoj sankciji i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.

Sud nije vezan predlogom javnog tužioca koji se odnosi na vrstu i meru krivične sankcije koja će okrivljenom biti izrečena, već je vezan kaznom propisanom za određeno krivično delo i opštim pravilima o odmeravanju kazne u smislu odredbe člana 54. KZ.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je okrivljenom Zoranu Rošku kaznu koju je izrekao, odmerio u granicama koje su propisane za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti).

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazni okrivljenom Zoranu Rošku krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovih branilaca, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Preostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti u kojima se ističe da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuću okolnost neosnovano cenio to što je „oštećena bila poznata sportiskinja“, branioci okrivljenog, u suštini ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koju Vrhovni sud nije razmatrao jer ta povreda i povreda zakona iz člana 440. ZKP, na koju branioci ukazuju navodima kojima osporavaju nalaz i mišljenje komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu, vinost okrivljenog i postojanje uzročno-posledične veze između postupanja okrivljenog i smrti BB, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branilaca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao ni u razmatranje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje branioci okrivljenog podnose zahtev, jer iako navedena povreda zakona predstavlja zakonom propisan razlog zbog kog okrivljeni preko branilaca može podneti zahteva, branioci u zahtevu ne obrazlažu u čemu se konkretna povreda krivičnog zakona sastoji, pa zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković