U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K.288/23 od 10.12.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 105/25 od 16.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K.288/23 od 10.12.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 105/25 od 16.07.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju 1K.288/23 od 10.12.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i sporednu novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se zameniti u kaznu zatvora tako što će se svakih neplaćenih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti u jedan dan zatvora. Okrivljeni je obavezan da plati troškove postupka i to da na ime sudsko medicinsko-psihijatrijskog veštačenja plati iznos od 20.405,02 dinara, te da na ime sudskog paušala plati iznos od 15.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 178. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 105/25 od 16.07.2025. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Bečeju 1K.288/23 od 10.12.2024. godine u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljeni AA na osnovu člana 264. stav 4. ZKP oslobođen od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka na ime sudsko medicinsko-psihijatrijskog veštačenja u iznosu od 20.405,02 dinara, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog i u celosti žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Boško Talančevski, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini presudu Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 105/25 od 16.07.2025. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe u odnosu na krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ ili da preinači navedenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu i novčanu kaznu u manjem iznosu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ. Po stavu branioca, izreka pobijane prvostepene presude ne sadrži bitan element krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, obzirom da oštećena BB nije označena kao učesnik u postupku pred PS Bečej, a kako bi ista mogla imati svojstvo pasivnog subjekta ovog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2013. godine) čini onaj ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist ili primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „... kao učesnik u postupku pred PS Bečej obećao poklon i primenio pretnju u nameri da oštećena BB davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka povodom gore opisanog događaja u tački 1. tako što joj je rekao „daću ti 200 evra ako povučeš tužbu, nemoj reći policiji šta se desilo“, a nakon što je oštećena odbila uputio joj je reči pretnje: „Ako dobijem zatvor, imam svoje ljude poslaću ih da te srede“, čime je kod oštećene izazvao osećaj straha...“, a u vreme i mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Stoji činjenica da u izreci pravnosnažne prvostepene presude nije eksplicitno navedeno da je oštećena BB učesnik u postupku pred PS Bečej, ali po nalaženju Vrhovnog suda iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da je oštećena BB učesnik u postupku pred PS Bečej i da je ista podnela tužbu protiv okrivljenog AA, te da je prema njoj usmerena radnja izvršenja krivičnog dela koja je preduzeta od strane okrivljenog, dakle proizilazi da oštećena BB ima svojstvo pasivnog subjekta predmetnog krivičnog dela, pa se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio odredbu člana 265. stav 1. ZKP, jer nije odlučio da svi troškovi postupka u odnosu na krivično delo za koje je oslobodio okrivljenog od optužbe padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je drugostepeni sud pogrešnom primenom člana 264. stav 4. ZKP okrivljenog oslobodio obaveze plaćanja troškova na ime sudsko medicinsko-psihijatrijskog veštačenja u iznosu od 20.405,02 dinara, umesto da primeni član 265. stav 1. ZKP i odredi da svi troškovi u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, iz odredbe člana 264. stav 2. ZKP proizilazi da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela neće snositi troškove nastale povodom vođenja krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela za koje je oslobođeno od optužbe, ali samo pod uslovom da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova krivičnog postupka. Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA vođen jedinstveni krivični postupak zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 178. stav 1. KZ i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ po optužnom predlogu OJT u Bečeju i da je okrivljeni za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom, kao i imajući pri tome u vidu da se u konkretnom slučaju iz ukupnih troškova krivičnog postupka očigledno ne mogu izdvojiti svi troškovi koji su nastali vezano za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ u vezi člana 178. stav 1. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe, osim troškova na ime sudsko medicinsko-psihijatrijskog veštačenja u iznosu od 20.405,02 dinara, a koje troškove okrivljeni nije ni dužan da naknadi imajući u vidu pravnosnažnu drugostepenu presudu kojom je preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, u ovom konkretnom slučaju sud odlukom o troškovima krivičnog postupka nije povredio odredbu člana 265. stav 1. ZKP, ne odredivši da svi troškovi postupka u odnosu na krivično delo za koje je oslobodio okrivljenog od optužbe padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navođenjem zakonskog teksta iste, a zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac u podnetom zahtevu ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već svojim navodima faktički ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, koji nikada ranije nije osuđivan, pogrešno istom kao otežavajuću okolnost cenio da je tokom postupka pobegao i da je postupak prema njemu okončan tako što mu se sudi u odsustvu, dok je olakšavajuće okolnosti koje je našao na strani okrivljenog sud trebalo da u konkretnom slučaju oceni kao naročito olakšavajuće okolnosti i da okrivljenom umesto kazne zatvora izrekne uslovnu osudu i novčanu kaznu u manjem iznosu.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković