Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Stanojev, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i „donese oslobađajuću presudu“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Stanojev, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je drugostepeni sud prekoračio optužbu izmenom činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret izmenjenim optužnim aktom od 12.09.2023. godine i to tako što je umesto krivičnog dela „napad na službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti“ iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je izvršio usled dejstva alkohola u krvi u količini od „1,63%“, okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je izvršio usled dejstva alkohola u krvi u količini od „16,3 ‰“. Prema mišljenju branioca, sud je vezan činjeničnim opisom krivičnog dela iz optužnog akta, pa je, u konkretnom slučaju, oglašavajući okrivljenog krivim za drugo krivično delo u odnosu na krivično delo koje mu je izmenjenim optužnim aktom stavljeno na teret i utvrđujući pritom drugi nivo alkohola u krvi okrivljenog, drugostepeni sud prekoračio objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, optužnim aktom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Senti Kto 949/19 od 17.12.2019. godine, koji je izmenjen 09.12.2022. godine, a potom i na glavnom pretresu od 12.09.2023. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret, između ostalog, izvršenje krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U prvostepenoj presudi, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog ovog krivičnog dela, isto je pogrešno označeno kao „napad na službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti“, a u izreci se, između ostalog, navodi da je okrivljeni ovo krivično delo izvršio dana 25.10.2019. godine, oko 03,00 časa, u ulici ... broj ..., u ..., u stanju bitno smanjene uračuljivosti „usled dejstva alkohola u organizmu u količini od 1,63%“, i to tako što je „napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti“, oštećenog GG, policijskog službenika PS Ada PU ..., „koji se pojavio na licu mesta zbog prijave nasilja u porodici, tako što je u sobi najpre vređao oštećenog rečima „Izađi iz kuće napolje, ... ti mater!“, a zatim je došao do vrata gde je stajao oštećeni i vratima ga udario u desni lakat, nakon čega je desnom rukom uhvatio oštećenog za desnu ruku u nameri da ga izgura iz prostorije, ali je u tom trenutku bio savladan upotrebom fizičke sile od strane oštećenog policijskog službenika GG i policijskog službenika DD, pri čemu je hteo njegovo izvršenje i bio svestan njegove zabranjenosti“.

Imajući u vidu da je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukidana, drugostepeni sud je održao pretres na osnovu člana 450. i 455. stav 2. ZKP. Na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio na glavnom pretresu, drugostepeni je preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, pravne kvalifikacije i krivične sankcije, pa je nalazeći da je okrivljeni krivično delo za koje je oglašen krivim izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled dejstva alkohola u organizmu u količini od 1,63 promila i da njegove radnje ne predstavljaju krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U tom smislu, drugostepeni sud je upodobljavajući utvrđeno činjenično stanje svom zaključku, u izreci svoje presude naveo koncentraciju alkohola u krvi okrivljenog u promilima (1,63 promila), a ne u procentima (1,63%), kako je to bilo navedeno u dispozitivu izmenjenog optužnog akta i izreci prvostepene presude, i umesto reči „napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti“ naveo da je okrivljeni „silom sprečio službeno lice u vršenju službene radnje koju je preduzimao u okviru svojih ovlašćenja u vršenju poslova javne bezbednosti“.

Postupajući na taj način, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, što je povodom inkriminisanog događaja od 25.10.2019. godine drugostepeni sud i učinio, navodeći pritom u izreci svoje presude pravilnu jedinicu mere koncentrecije alkohola u krvi (alkoholemije) okrivljenog, koja se izražava u promilima, a ne u procentima kako je pogrešno navedeno u dispozitivu izmenjenog optužnog akata i izreci prvostepene presude, pa ne stoje navodi zahteva kojima se ukazuje da je u izreci presude drugostepenog suda naveden viši nivo koncentrecije alkohola (16,3 promila).

U konkretnom slučaju, u izreci drugostepene presude nije izvršeno dodavanje veće kriminalne aktivnosti niti veće kriminalne volje okrivljenom, čime bi se otežao njegov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je opisan isti događaj sa istovetnim činjeničnim opisom radnje izvršenja i načinom izvršenja krivičnog dela, pri čemu pravna kvalifikacija radnje zbog koje je okrivljeni oglašen krivim nije teža od one koja mu je stavljena na teret izmenjenim optužnim aktom, pa je oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, drugostepeni sud u svemu postupio u skladu svojim zakonskim ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ isticanjem da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo obzirom da u njegovim radnjama, opisanim u izreci drugostepene presude, nema obeležja krivičnog dela delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1 KZ, jer nije navedena službena radnja koju je vršilo službeno lice.

Osnovni oblik krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009.godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, čini onaj ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje. U stavu 3. istog člana, propisan je teži oblik ovog krivičnog dela, koji između ostalog čiji onaj ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode.

Odredbom člana 28. Zakona o policiji, propisano je postupanje policije u slučaju nasilja u porodici i određeno da su ako je prijavljeno nasilje, odnosno pretnja nasiljem u porodici, policijski službenici dužni da, u saradnji sa drugim nadležnim organima, odmah preduzmu potrebne mere i radnje u skladu sa zakonom, čijim vršenjem se sprečava odnosno zaustavlja nasilje koje za posledicu može da ima nanošenje teških telesnih povreda ili lišenje života. Odredbom člana 30. stav 1. istog zakona, propisano je da su policijski poslovi deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji. U stavu 2. istog člana, propisano je da se policijski poslovi obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i slobode građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava. Istim članom u stavu 3. pod tačkama od 1) do 12), nabrojani su policijski poslovi, prilikom kojih, saglasno stavu 4. istog člana, policijski službenici primenjuju i ovlašćenja, mere i radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima i drugim zakonima.

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao nadležni organi i ustanove za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom, određeni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove. Odredbom člana 12. istog zakona, propisano je da su državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona dužni da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja, dok je u odredbama člana 13. do 23. ovog zakona propisan postupak sprečavanja nasilja u porodici, i između ostalog, uloga nadležnog policijskog službenika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci drugostepene presude, jasno proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a za koje krivično delo je okrivljeni AA u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim, i to objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja i svojstvo pasivnog subjekta i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Ovo sa razloga jer, suprotno navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, izreka drugostepene presude, sadrži opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se u sastoji u sprečavanju službenog lica-policijskog službenika GG, u vršenju službene radnje koju je preduzeo u okviru svojih ovlašćenja-postupanje po prijavi nasilja u porodici u vršenju poslova javne bezbednosti, pri čemu je u izreci opisana i upotreba sile od strane okrivljenog prema službenom licu tj.navedenom policijskom službeniku.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da se ista zasniva na zapisniku o saslušanju osumnjičenog AAake sačinjenom u PS Ada dana 25.10.2019. godine, koji je izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je u skladu sa rešenjem Osnovnog suda u Senti K 818/23 od 13.10.2023. godine, koje je pravnosnažno 07.12.2023. godine, iz spisa predmeta, između ostalog, izdvojen i zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA Ku 1833/19 od 25.10.2019. godine, i u skladu sa članom 237. stav 2. ZKP evidentno odvojen od spisa, pa prvostepeni sud tokom dokaznog postupka, na glavnom pretresu od 06.02.2024. godine, nije ni izvršio uvid u odbranu okrivljenog AA koja je uneta u navedeni zapisnik niti je svoju presudu zasnovao na njoj, iz kog razloga je Vrhovni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković