Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 211/25 od 27.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Raškoj K 16/25 od 13.03.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Danko Cvejić, „zbog povrede zakona“, koju u obrazloženju zahteva opredeljuje navođenjem bitih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP i povrede odredbe člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja istog navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP, bez konkretnog opredeljivanja povrede postupka iz navedene odredbe. Međutim, navodima zahteva branilac osporava razloge pravnosnažne presude, ukazujući da su nedovoljni, nejasni i suprotni izreci presude. Ovim navodima, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, svojim navodima, branilac ukazuje da je izreka pobijane presude nerazumljiva, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te nadalje ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP, isticanjem da je dokazni predlog odbrane – veštačenje papilarnih linija, odbijen, što je bilo od uticaja na pravilno rasvetljavanje činjeničnog stanja. U obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog osporavajući pravilnost ocene izvedenih dokaza kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 16. ZKP, kao i povredu načela „in dubio pro reo“ iz stava 5. navedene odredbe, a u vezi sa tim, ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog, osporavanjem činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom, a potvrđenog drugostepenom presudom ukazuje i na povredu odredbe člana 440. ZKP, suštinski iznoseći sopstveni stav da je pravnosnažna presuda zasnovana na pretpostavkama, jer je jedini dokaz koji okrivljenog dovodi u vezi sa izvršenim krivičnim delima, činjenica da je mobilni uređaj okrivljenog korišćen na teritoriji KO Rvati i KO Raška, što prema stavu branioca nije dovoljno za donošenje osuđujuće presude. Pored ovoga, branilac osporava i postojanje namere okrivljenog za pribavljanje protivpravne imovinske koristi, polemišući pri tome sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu bitnih činjenica od kojih zavisi postojanje predmetnog krivičnog dela i krivice okrivljenog, iznoseći sopstvenu analizu kritičnog događaja, drugačiju od one koju je dao prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 16., 395. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković