U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Lošonc Davida, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Senti 3K broj 443/19 od 02.03.2020. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 broj 63/20 od 07.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 28. oktobra 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNIM USVAJANJEM zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lošonc Davida, PREINAČUJU SE pravnosnažne presude Osnovnog suda u Senti 3K broj 443/19 od 02.03.2020. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 broj 63/20 od 07.07.2020. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi,

- na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku,

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

Što je:

- Dana 18.03.2018. godine, oko 01,00 časa, u Senti, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan da je njegovo delo zabranjeno, u blizini autobuske stanice prišao oštećenima BB i VV koje su se kretale ulicom ... od ugostiteljskog objekta „GG“ ka ugostiteljskom objektu „DD“, te im se obratio na mađarskom jeziku govoreći da je policijski službenik i da želi da ih legitimiše, a zatim ih je pretresao povlačeći ruke po njihovim telima navodno tražeći opojnu drogu, te je tom prilikom pod uslovima iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika izvršio polnu radnju tako što je oštećenu BB uhvatio u predelu polnog organa, nakon čega je, kada ga je imenovana oštećena upitala odakle mu pravo da to uradi, rekao istoj da pođe sa njim do njegovog službenog vozila kako bi dregerom proverio količinu alkohola u njenoj krvi, dok je od oštećene VV zatražio da ostane na naznačenom mestu, što je ova i učinila, da bi potom sa oštećenom BB krenuo navodno do njegovog vozila ... kada ga je oštećena upitala šta želi od nje, rekao da ona to vrlo dobro zna i tom prilikom je ponovo uhvatio u predelu polnog organa ... “

- čime bi izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ,

Dok okrivljenog AA za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 4., 42., 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lošonc Davida, podnet protiv navedenih pravnosnažnih presuda, odbija se kao neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti 3K broj 443/19 od 02.03.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 329. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, a za krivično delo iz člana 182. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, okrivljenom je na osnovu odredaba članova 64., 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 broj 63/20 od 07.07.2020. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Senti, presuda Osnovnog suda u Senti K broj 443/19 od 02.03.2020. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Subotici okrivljenog AA, zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 3 meseca za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ i od 10 meseci za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok je žalba branioca okrivljenog AA odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Lošonc David, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (koja je u uvodu zahteva pogrešno označena kao povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i utvrditi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan u delu u kojem se odnosi na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan.

Po oceni ovoga suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen i pobijanim presudama oglašen krivim (iz člana 182. stav 1. KZ) krivično delo po zakonu.

Odredbom člana 182. stav 1. KZ propisano je da, ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2., 179. stav 1. 180. stav 1. i 181. stav 1. to 3. KZ izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, jer je, predstavljajući se lažno kao službeno lice – policijski službenik, prišao oštećenima BB i VV, a zatim ih pretresao povlačeći ruke po njihovim telima navodno tražeći opojnu drogu, te je tom prilikom pod uslovima iz člana 178. stav 1. KZ izvršio drugu polnu radnju tako što je oštećenu BB uhvatio u predelu polnog organa, nakon čega je, kada ga je oštećena upitala odakle mu pravo da to uradi, rekao istoj da pođe sa njim do njegovog službenog vozila kako bi dregerom proverio količinu alkohola u njenoj krvi, a kada ga je oštećena upitala šta želi od nje, rekao da ona to vrlo dobro zna i tom prilikom je ponovo uhvatio u predelu polnog organa.

Odredbom člana 178. stav 1. KZ propisano je da, ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od 5 do 12 godina.

Dakle, za postojanje krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, a izvršenog pod uslovima iz člana 178. stav 1. KZ, kako je to utvrđeno izrekom pravnosnažne presude, neophodno je da su nedozvoljene polne radnje izvršene upotrebom sile ili pretnjom da će se napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.

U izreci prvostepene presude, nije navedeno da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oštećene ili njoj bliskog lica, a što u konkretnom slučaju predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 182. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim, već je navedeno da je delo izvršeno pod uslovima iz člana 178. stav 1. KZ, bez da je korišćenje sile ili pretnje opisano.

Kako izreka prvostepene presude ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, to je prvostepeni sud, po pravilnoj primeni krivičnog zakona, morao okrivljenog osloboditi od optužbe za ovo krivično delo, pa kako to nije učinio, već je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, iako se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi nužni za postojanje ovog krivičnog dela, to je prvostepenom presudom, na štetu okrivljenog, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a drugostepeni sud se nije bavio pitanjima primene krivičnog zakona, krećući se u granicama razloga za izjavljivanje žalbe branioca okrivljenog.

S toga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu i pobijane presude preinačio na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP tako što je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. KZ, te na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odredio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na ovo krivično delo padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog AA za krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je takođe oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, te da će se istom postići svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbijen je kao neosnovan.

U vezi sa ovom povredom zakona, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene presude zasnovane na nezakonito pribavljenim dokazima - na zapisniku o prepoznavanju okrivljenog pred Policijskom upravom Kikinda – Policijska stanica u Senti KU broj 839/18 od 30.03.2018. godine, bez kog dokaza prema stavu branioca ne bi bila doneta osuđujuća presuda.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Ovo s toga što je, prema stanju u spisima, prepoznavanje okrivljenog izvršeno u posebnoj prostoriji, gde je svedok BB najpre opisala okrivljenog, nakon čega je izvršena radnja prepoznavanja na taj način što je u prostoriju za prepoznavanje uvedeno 5 lica tako što je okrivljeni postavljen na poziciju broj 3, pri čemu je svedok BB izjavila da sa 90% verovatnoće prepoznaje okrivljenog kao učinioca krivičnog dela.

Dakle, prepoznavanje okrivljenog AA u konkretnom slučaju izvršeno je u svemu u skladu sa odredbama člana 90. ZKP i člana 100. ZKP, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i da je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 423. tačka 1) ZKP u delu kojim je okrivljeni oslobođen od optužbe, te na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić