Istovremeno, na osnovu člana 142. stav 2. tačka 2) ZKP određeno je da će se od okrivljenog po pravnosnažnosti presude uzeti DNK uzorak za dobijanje DNK profila, a za potrebe vođenja registra o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima.

Na osnovu člana 87. KZ, od okrivljenog je oduzet mobilni telefon marke „Huawei“ model ALE-L21, sa brojem IMEI ... i pretplatnikim karticama 065 ... i 063 ... .

Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1), 3), 7) i 9) ZKP, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, i to troškove psihološko-psihijatriskog veštačenja maloletnog oštećenog u iznosu od 23.206,00 dinara na račun Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, a Osnovnom sudu u Novom Sadu troškove dovođenja okrivljenog u ukupnom iznosu od 3.200,00 dinara, troškove pristupa veštaka psihologa u iznosu od 9.258,00 dinara, troškove informaciono – tehnološkog veštačenja u iznosu od 38.350,00 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Maloletni oštećeni je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž 1 br. 76/21 od 22.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, te okrivljenog Jova Vujanovića i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1000/2020 od 24.12.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Jove Vujanovića - advokat Zoran Pajić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepeni sud ni u izreci a ni u obrazloženju presude ne utvrđuje upotrebu sile ili pretnje u vezi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a što predstavlja bitan element ovog krivičnog dela, uz zaključučak da je okrivljeni osuđen za radnje koje nisu krivično delo. Prema navodima zahteva, i drugostepeni sud je učinio istu povredu krivičnog zakona, obzirom da je zauzeo stav da upotreba sile ili pretnje u konkretnom slučaju nije potrebna, jer je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo učinjeno prema detetu, a ne prema maloletnom licu.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi, istaknuti u zahtevu branioca okrivljenog, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu koji je u drugom stepenu postupao po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako je Viši sud u Novom Sadu ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 6 stav 4 i 5 i strani 7 stav prvi izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

I po oceni ovoga suda, za postojanje krivičnog dela iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ, u vezi člana 61. KZ, primena sile ili pretnje nije potrebna, obzirom da radnja izvršenja ovog krivičnog dela predstavlja vršenje polne radnje sa detetom, odnosno sa licem koje nije navršilo 14 godina, pa kada se ima u vidu da je oštećeni u vreme izvršenja krivičnog dela imao nepunih 10 godina, to u radnjama okrivljenog stoje svi bitni elementi produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

U ostalom delu zahteva, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, s tim u vezi, u zahtevu se ne navodi na koji način je drugostepenim presudama odlukom o krivičnoj sankciji učinjena povreda krivčinog zakona, već se s tim u vezi u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno odmerio kaznu i da je visina kazne na koju je okrivljeni osuđen „potpuno suprotno sudskoj praksi“ i „neprimereno visoka“.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić