Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Kaina, advokat Slaviša Potkolnjak, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i shodno članu 492. stav 1. tačka 1. ZKP pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu ili preinači u celini ili delimično prvostpenu ili drugostepenu pobijanu presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, navodima da je prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon.

S tim u vezi, branilac okrivljenog Miloša Kaina u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za primenu člana 55a KZ, jer okrivljeni nije započeo izdržavanje kazne zatvora po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2173/20 od 12.09.2023. godine, u trajanju od jedne godine, sa izdržavanjem u kućnim uslovima, pa samim tim nije bio ispunjen kumulativni uslov za primenu odredbe člana 55a tačka 2. KZ. Okrivljeni je prethodnu kaznu, Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1276/20 od 17.10.2019. godine, kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, kojom prilikom je kazna zatvora iz presude Višeg suda u Beogradu SPK 5/19 od 02.02.2019. godine, u trajanju od tri godine i dva meseca uzeta kao utvrđena, izdržao u maju 2022. godine. Ovakvu odluku prvostepenog suda, kojom je okrivljenom neosnovano pooštrena kazna zatvora, potvrdio je drugostepeni sud, čime je povredio odredbe koje se odnose na institut višestrukog povrata. U situaciji kada okrivljeni drugu kaznu zatvora nije ni počeo da izdržava, ne može se govoriti o tome da je prethodno izrečena kazna ostvarila svoj efekat, budući da njen vaspitni i preventivni uticaj na ponašanje okrivljenog nije mogao biti ostvaren, što po navodima odbrane proizlazi iz samog sistema i svrhe krivičnopravnog instituta, odnosno razlikovanja običnog i višestrukog povrata, samim tim u konkretnoj situaciji, sud nije trebalo da primeni odredbu člana 55a KZ.

Odredbom člana 55a KZ propisano je da će za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne po sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz izveštaja iz kaznene evidencije, koji se nalazi u spisima predmeta proizilazi da je okrivljeni Miloš Kain ranije tri puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na kaznu zatvora u trajanju od najmanje jedne godine i to presudom: Višeg suda u Beogradu SPK 5/19 od 02.02.2019. godine, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1276/19 od 17.10.2019. godine, kojom mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od tri godine i četiri meseca (kojom presudom mu je kazna od tri godine i dva meseca iz presude SPK 5/19 uzeta kao utvrđena, odnosno ušla je u sastav jedinstvene kazne) i presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2173/209 od 12.09.2023. godine, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, sa izdržavanjem u kućnim uslovima uz elektronski nadzor. Kako od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1276/19 od 17.10.2019. godine (kojom presudom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca) koju je izdržavao u periodu od 06.03.2019. do 12.05.2022. godine, do izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u ovom krivičnom postupku (09.04.2024.godine), nije proteklo pet godina, to su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, koja se odnosi na odmeravanje kazne u slučaju višestrukog povrata.

Pri tome ovaj sud nalazi da na pravilnost zaključaka nižestepenih sudova nije od uticaja činjenica što okrivljeni nije započeo izdržavanje kazne zatvora po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2173/209 od 12.09.2023. godine (kazna od jedne godine sa izdržavanjem u kućnim uslovima uz elektronski nadzor), niti isto predstavlja zakonom propisan uslov za primenu citiranog člana 55a KZ, jer je dovoljno da je okrivljeni izdržao samo jednu kaznu zatvora, uz uslov da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina, kao u konkretnom slučaju, zbog čega su navodi zahteva neosnovani.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Kaina, advokata Slaviše Potkolnjaka, u ovom delu, ocenio kao neosnovan s obzirom da u pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS Direkcija policije PS Zvezdara, OZSK, Grupa za droge broj 470/24 od 09.04.2024. godine sa fotodokumentacijom sa lica mesta PS Zvezdara 103-1071/24, koji pretres je izvršen bez neposrednog opažanja i prisustva svedoka pretresa, kao i da su svedoci naknadno pozvani, kada su pripadnici policije već izvršili pretres i pronašli praškastu materiju i vagicu za merenje, koje predmete su samo pokazali svedocima pretresa. Navedenim postupanjem policije došlo je do povrede odredbe člana 156. stav 7. ZKP, kao i člana 234. ZKP, pa se na ovako prikupljenim dokazima ne može zasnivati presuda.

Prema stanju u spisima predmeta, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je dana 02.04.2024. godine, na osnovu člana 155. stav 1. ZKP, doneo naredbu Kpp Pov 470/24 da se izvrši pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog Miloša Kaina u Beogradu, GO ..., ulica ..., kao i nasilni ulazak u stan i druge prostorije, radi pronalaženja okrivljenog, tragova i predmeta vezanih za krivični postupak.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS Direkcija policije PS Zvezdara, OZSK, Grupa za droge broj 470/24 od 09.04.2024. godine, proizlazi da je pretresanje preduzeto na osnovu navedene naredbe sudije, te da su pretresanju stana čiji je držalac okrivljeni Miloš Kain, prisustvovali punoletni građani u svojstvu svedoka, i to AA i BB, koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresa, a zapisnik je potpisan od strane okrivljenog, kao držaoca stana, kao i svedoka pretresa AA i BB, i to bez primedbi, kao i ovlašćenog službenog lica koje je vršilo pretres i zapisničara.

Kako je navedeni zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155- 157. ZKP, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak, a pretresu su prisustvovala dva građanina, koji su potpisali zapisnik bez primedbi, čime su ispunjeni svi formalni uslovi dokazne radnje pretresanja, kao i fotodokumentacija koja je tom prilikom sačinjena, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Kaina, advokata Slaviše Potkolnjaka, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog se bavi činjeničnim pitanjima, koja se tiču količine opojne droge koja je pronađena, okolnosti da nije bila razmerena u posebne kesice, te s tim u vezi navodi nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Aleksandra Miloševića iz kog proizlazi da je opojna droga bila namenjena za ličnu upotrebu, a ne za prodaju. Branilac dalje citira navode svedoka policijskih službenika VV, GG i DD u pogledu prisustva svedoka pretresanja, te analizira šta su u svojim iskazima naveli svedoci pretresanja, u pogledu okolnosti pod kojima je isto obavljeno. Dalje se u zahtevu branilac bavi navodima koji se odnose na uračunljivost i stanje svesti kod okrivljenog, kao i na priznanje dato pred javnim tužiocem VJT u Beogradu. Iznetim navodima branilac osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i izvodi sopstvene zaključke suprotne onim iznetim u pobijanim presudama, odnosno ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković