Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozovljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim, odnosno žalbenim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Vladana Ivanovića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, ali bez ukazivanja u čemu se ista sastoji odnosno branilac ne opredeljuje i ne konkretizuje označenu povredu zakona, što je suprotno odredbi člana 484. ZKP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca, vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to znači da sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, iz kog razloga podneti zahtev, u napred navedenom delu, nema propisan sadržaj.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog, se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja takođe predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog navodima da je na osnovu medicinske dokumentacije i sudskomedicinskog veštačenja utvrđena vrsta i težina, ali ne i mehanizam nastanka telesnih povreda oštećenog AA te da nije utvrđeno da li je i na koji način istom prilikom doveden u opasnost život oštećenog BB, pa je sud pogrešnom ocenom izvedenih dokaza pogrešno zaključio da je okrivljeni konkretnom prilikom doveo u opasnost život oštećenog BB, dok je drugostepeni sud potvrdio nezakonitu prvostepenu presudu. Iz navedenih razloga odbrana nalazi da je u konkretnom slučaju primenjen zakon na štetu okrivljenog i tako učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer se po nalaženju odbrane u radnjama okrivljenog stiču samo obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ.

Iznetim navodima se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na sopstveno viđeno činjenično stanje od strane branioca okrivljenog, vrši i sopstvena pravna kvalifikacija istog uz iznošenje konačnog zaključka da se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja blažeg krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, te je u navedenom delu zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Osim navedenog, podnetim zahtevom se ukazuje da razlozi prvostepene i drugostepene presude ne sadrže pravno valjane činjenice, čime se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja takođe ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog te je, u ovom delu, zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić