Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom AA, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon u korist okrivljenog.

Iz obrazloženja pobijane presude proizilazi da je drugostepeni sud donoseći pobijanu presudu zaključio da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj, pravilno utvrđenim okolnostima iz člana 54. Krivičnog zakonika, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, nalazeći da će se kaznom zatvora u trajanju od deset meseci postići svrha kažnjavanja u smislu opšte i specijalne prevencije i da je ista primerena težini dela.

Ovakav zaključak drugostepenog suda, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može biti prihvaćen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: tačka 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; tačka 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Iz spisa predmeta – izveštaja iz KE za okrivljenog, proizilazi da je okrivljeni višestruko osuđivan, pored ostalih i zbog krivičnih dela učinjenih sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje jedne godine (i to četiri puta), čime je ispunjen prvi od dva kumulativno propisana u odredbi člana 55a Krivičnog zakonika. Iz spisa nadalje proizilazi da je okrivljeni krivično delo koje je predmet ovog postupka, izvršio dana 06.11.2020. godine, dok se nalazio na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Užicu K 572/19 od 14.05.2020. godine, a da je dana 02.07.2019. godine, poslednji put kao učinilac krivičnog dela otpušten sa izdržavanja kazne izrečene presudom Osnovnog suda u Užicu K 568/18 od 14.12.2018. godine, iz čega proizilazi da u konkretnom slučaju nije protekao rok od 5 godina, propisan u tački 2) odredbe člana 55a Krivičnog zakonika.

Kako drugostepeni sud, prilikom odmeravanja visine kazne okrivljenom, nije primenio odredbu člana 55a Krivičnog zakonika, kojom je predviđen pojam višestrukog povrata, iako su se stekli uslovi za primenu ove odredbe, na šta se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud, podneti zahtev Republičkog javnog tužioca, usvojio kao osnovan i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu Kž1 97/20 od 07.06.2021. godine povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                        Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić