Na osnovu odredbe člana 246. stav 8. Krivičnog zakonika i člana 87. Krivičnog zakonika prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – opojne droge „Cannabis“, neto mase 26.403,10 grama i 11.550,00 grama, kao i predmeti izvršenja krivičnog dela i to 26 lampi, 5 sijalica, 11 ventilatora, 7 stabilizatora, 2 filtera, 11 tajmera, 2 ovlaživača vazduha i 1 klima, a koja opojna droga i predmeti se po pravnosnažnosti presude imaju predati naležnoj Policijskoj upravi radi uništenja.

Istom presudom obavezani su okrivljeni da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 223/25 od 04.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Vladana Petrovića i Radosava Lačkovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači prvostepenu presudu i okrivljenog Vladana Petrovića oslobodi od optužbe,

- branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Svetislav Veličković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog Vladana Petrovića i branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Irene Đurić i Svetislava Veličkovića i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, su neosnovani.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Svetislava Veličkovića, kojima se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP obrazlaže navodima da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – odbrani okrivljenog AA datoj pred VJT u Nišu, koju odbranu je sud, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, pročitao na glavnom pretresu, bez njegovog neposrednog ispitivanja pred sudom u svojstvu svedoka, a imajući u vidu da isti nikada nije imao status saokrivljenog sa okrivljenim Vladanom Petrovićem.

Iz spisa proizilazi da je, protiv okrivljenih AA i Radoslava Lačkovića podneta krivična prijava MUP RS, PU Niš, OKP Ku 1372/1322 od 03.06.2022. godine zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, nakon čega je dana 04.06.2022. godine protiv ovih lica zbog istog krivičnog dela, doneta naredba o sprovođenju istrage VJT u Nišu Kt 102/22 – Kti 47/22 od 04.06.2022. godine, a dana 05.08.2022. godine je protiv okrivljenog Vladana Petrovića od strane VJT u Nišu doneta naredba o proširenju istrage Kt 102/22 – Kti 47/22, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, zajedno sa okrivljenim AA i Radoslavom Lačkovićem.

Iz spisa dalje proizilazi da je okrivljeni AA saslušan pred VJT u Nišu, u svojstvu osumnjičenog, na zapisniku Kt 102/22-Kti 47/22 od 05.08.2022. godine u 11,00 časova, kao i da je Viši javni tužilac u Nišu sa okrivljenim AA istoga dana u 12,30 časova zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 22/22 (Kt 102/22) i predmet je dostavljen Višem sudu u Nišu koji je prema okrivljenom AA doneo presudu Spk 44/22 od 23.09.2022. godine, kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, koje je prema činjeničnom opisu iz izreke presude izvršio zajedno sa okrivljenim Vladanom Petrovićem i Radosavom Lačkovićem.

Članom 405. stav 1. ZKP propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Imajući u vidu sve navedeno, kao i da se radi o istom dogaćaju, u kome su, između ostalog, okrivljeni Vladan Petrović i AA bili saizvršioci, koji su pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i to okrivljeni AA presudom Višeg suda u Nišu Spk 44/22 od 23.09.2022. godine, a okrivljeni Vladan Petrović presudom Višeg suda u Nišu K 122/22 od 20.01.2025. godine, to je po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud u pravnosnažnoj presudi pravilno koristio odbranu okrivljenog AA datu na zapisniku o saslušanju pred VJT u Nišu od 05.08.2022. godine, a pre nego što je okrivljeni AA sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 22/22 (Kt 102/22) od 05.08.2022. godine. Predmet ocene prvostepenog suda bila je i presuda Višeg suda u Nišu SPK 44/22 od 23.09.2022. godine, ispravljena rešenjem Spk 44/22 od 10.10.2022. godine, a kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičog dela okrivljenog AA, ali samo u pogledu toga da je doneta od strane nadležnog organa i da je okrivljeni AA zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela i da je oglašen krivim.

Kako se, pobijane presude ne zasnivaju na izjavi koju je okrivljeni AA dao na zapisniku sa ročišta o sporazumu o priznanju krivičnog dela, te kako je upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima osuđenih saučesnika u krivičnom delu, prema kojima je postupak razdvojen ili okončan pravnosnažnom presudom, način izvođenja dokaza na glavnom pretresu, shodno odredbama člana 405. i 406. stav 1. tačka 5) ZKP, to se predmetni iskaz okrivljenog AA može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv okrivljenog Vladana Petrovića, jer čitanjem tog iskaza datog u toku istrage, a pre zaključenja sporazuma, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja takođe označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim u zahtevu navodi da se osporene presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu - elektronsko informatičko forenzičkom veštačenju mobilnih telefona koji su privremeno oduzeti od okrivljenih AA i Radoslava Lačkovića.

Nezakonitost u načinu pribavljanja ovog dokaza branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić vidi u tome što se u konkretnom slučaju veštačenje od strane veštaka informatičke struke suštinski svodi na pretres predmetnih telefona, po naredbi Višeg javnog tužioca u Nišu Kt 102/22 – Kti 47/22 od 06.06.2022. godine, što je suprotno članu 152. stav 3. ZKP, koji izričito zahteva naredbu suda za preduzimanje ovih radnji. Dakle, u podnetom zahtevu se ukazuje da je ovakvim veštačenjem mobilnih telefona okrivljenih zapravo izvršeno pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, ali bez naredbe suda. U vezi sa ovim, zahtevom se ukazuje i na druge nezakonitosti, i to pre svega isticanjem da je veštačenje moralo biti povereno stalnom sudskom veštaku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Irene Đurić se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

U konkretnom slučaju, mobilni telefoni bili su predmet veštačenja određenog naredbom javnog tužioca tokom sprovođenja istražnih radnji protiv okrivljenog AA i drugih, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Prema odredbi člana 152. stav 3. ZKP pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

Dakle, nesporno je da sud može narediti pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u smislu odredbe člana 152. stav 3. i 155. ZKP, kod složenijeg postupka, kada to zahteva konkretan slučaj, ali istovremeno, može se i naredbom javnog tužioca u manje složenim situacijama odrediti veštačenje mobilnog telefona i njegovog sadržaja, kao u ovom krivičnom postupku, a što proizilazi iz stava Vrhovnog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 04.04.2014. godine.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Nišu na osnovu članova 113, 114. stav 4., 118. i 121. ZKP, doneo naredbu Kt 102/22 – Kti 47/22 od 06.06.2022. godine za veštačenje mobilnih telefona i SIM kartica, oduzetih od okrivljenog AA, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Niš, KU/22 od 02.06.2022. godine i mobilnih telefona oduzetih od okrivljenog Radosava Lačkovića po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Niš, KU 1372/22/22 od 02.06.2022. godine i isto je poverio Odseku za operativnu forenziku PU Niš, sa zadatkom da se dokumentuju trenutni podaci i izvrši povraćaj svih obrisanih podataka, sa predmetnih uređaja za automatsku obradu podataka odnosno utvrdi postojanje svih SMS poruka, kao i komunikacija i svih multimedijalnih sadržaja iz telefona i sa memorijskih i SIM kartica i da se takvi podaci dokumentuju i dostave VJT.

Rezultati veštačenja sadržaja mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica, bliže opisanih u navedenim naredbama, izneti su u zapisniku o elektronsko informatičko forenzičkom veštačenju PU Niš, Odsek za operativnu forenziku 03.27.2.3 broj 72/22 od 18.06.2022. godine, u kojem je postupljeno u skladu sa izdatom naredbom, uz opis korišćenih metoda i softverskih paketa kojima su pribavljeni traženi podaci.

Odredbom člana 2. tačka 15) ZKP propisano je da je „organ postupka“ javni tužilac, sud ili drugi državni organ pred kojim se vodi postupak.

Odredbom člana 285. stav 3. ZKP propisano je da javni tužilac može naložiti policiji da preduzme određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih i da je policija dužna da izvrši nalog javnog tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, javni tužilac je, u smislu citiranih odredbi, kao i odredbi člana 43. i 113. ZKP, imao pravo i zakonska ovlašćenja, da kao organ postupka u toj fazi krivičnog postupka, odredi veštačenje mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica okrivljenog AA i Radosava Lačkovića, ocenjujući da je za utvrđivanje činjenica koje su predmet dokazivanja potrebno stručno znanje i veštine, a ne samo utvrđivanje sadržaja telefona

Iz iznetog stanja u spisima predmeta, prema nalaženju ovog suda, jasno proizilazi da utvrđivanje sadržaja predmetnih mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenog AA i Radosava Lačkovića, nije utvrđen pretresanjem njihovog sadržaja u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, kako to u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić, neosnovano ukazuje, već njihovim veštačenjem koje je određeno i sprovedeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

U vezi sa navedenim, neosnovana su isticanja branioca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Irene Đurić i branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, da okolnost da predmetno veštačenje nije obavljeno od strane stalnog sudskog veštaka, utiče na zakonitost samog dokaza.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Odredbom člana 114. stav 4. ZKP predviđeno je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Dakle, ne postoji zakonska obaveza poveravanja veštačenja najpre veštacima sa spiska stalnih sudskih veštaka, već se veštačenje može obaviti i u okviru državnog organa ili ustanove, a jedini uslov je da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja.

Pri tome, odredbom člana 121. ZKP, a koja se odnosi na veštačenje u stručnoj ustanovi ili državnom organu, propisano je u stavu 1, 2. i 3. da kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja i na to da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ZKP, te će istima na raspolaganje staviti materijal potreban za veštačenje nakon čega će pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje dostaviti organu postupka.

Takođe i odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“ broj 44 od 30.06.2010. godine), predviđeno je da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

Shodno navedenim zakonskim odredbama i podacima koji proizilaze iz spisa predmeta, zastavnik I klase policije BB, zaposlena u Odseku za operativnu forenziku PU Niš, koja je u smislu člana 114. stav 4. ZKP obavila veštačenje i dostavila pisani nalaz i mišljenje, je lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje odnosno ocenu neke činjenice u postupku – obavljanje elektronsko informatičkog veštačenja, u čiju stručnost nije bilo razloga za sumnju i u konkretnom slučaju postupala je upravo kao forenzički veštak koji je ovlašćen od strane ustanove PU Niš, a koji ne mora biti stalni sudki veštak, upisan u registar veštaka.

Stoga, Vrhovni sud nalazi da je predmetno veštačenje obavljeno na osnovu zakonite naredbe javnog tužioca, te da je policija, postupajući po nalogu javnog tužioca predmetne dokazne radnje sprovela u skladu sa odredbom člana 286. stav 3. ZKP, pa zapisnik o elektronsko informatičkom veštačenju veštačenju PU Niš, Odsek za operativnu forenziku od 18.06.2022. godine, ni sam po sebi, niti po načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama ZKP i samim tim ne predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Irene Đurić i branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored ovoga, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokat Miloš Stoicev obrazlaže isticanjem da su - zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Niš od 02.06.2022. godine, koje je izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Nišu Kpp Pov 242/22 od 01.06.2022. godine, kao i svi dokazi koji su proistekli iz ove dokazne radnje, nezakoniti dokazi, jer je u naredbi sudije navedena adresa u ..., ulica ... broj ... i ..., pri čemu u istoj nije navedeno koje će se prostorije pretresati, a izvršeno je ne samo pretresanje kuće na navedenoj adresi, već i pretresanje dvorišta i pomoćnih prostorija.

Međutim, ovakvi navodi zahteva nisu osnovani, jer po oceni Vrhovnog suda, pomenuti dokaz – zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, ni sam po sebi, niti prema načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama ZKP. Navedeno pretresanje stana i drugih prostorija, obavljeno je na osnovu prethodno pribavljene naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Nišu Kpp Pov 242/22 od 01.06.2022. godine, i u svemu je izvršeno u skladu sa odredbama člana 155. -157. ZKP, koje regulišu preduzimanje ove dokazne radnje. Naime, iz spisa predmeta, i to upravo iz pomenute naredbe za pretres, jasno proizilazi da je, u konkretnom slučaju, naređen pretres stana i drugih prostorija na adresi u ..., u ulici ... broj ... i ..., koje koristi lice Radosav Lačković tj. da u naredbi nisu opredeljivane prostorije stana na ovim adresama, nego je naređen pretres celog stana i svih prostorija, što samim tim uključuje i dvorište i pomoćne prostorije, u kojima je, između ostalog pretresanje i izvršeno, pa stoga predmetni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, kao i ostali dokazi koji su iz njega proizašli, pre svega potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 02.06.2022. godine, koje su u svemu sačinjene u skladu sa odredbama člana 147. i 150. ZKP, predstavljaju dokaze na kome se pravnosnažna presuda može zasnivati, dok okolnost da u predmetnom zapisniku nije navedeno da je tok pretresanja tonski i optički sniman, nije od uticaja na zakonitost samog zapisnika.

Nadalje, neosnovani su i navodi zahteva ovog branioca kojima se kao nezakonit dokaz označava veštačenje NCFK od 03.06.2022. godine i izveštaj o merenju mase predmeta NCKF od 14.06.2022. godine, jer je isto, suprotno navodima branioca, obavljeno na osnovu naredbe VJT u Nišu Ktr 697/22 od 03.06.2022. godine, dok navedeni izveštaj o merenju mase predmeta, predstavlja sastavni deo predmetnog veštačenja, o čemu se na isti način odgovarajući na istovetne navode žalbe branioca okrivljenog izjasnio i drugostepeni sud.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenih Vladana Petrovića i Radosava Lačkovića.

Pored ovoga, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, kojima se, ukazujući da iz izreke presude ne proizilazi postojanje saizvršilaštva, kao i oblik vinosti okrivljenih prema preduzetim radnjama, ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Saizvršilaštvo u smislu odredbe člana 33. Krivičnog zakonika postoji ukoliko više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili ukoliko ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude utvrđuje se da su okrivljeni Vladan Petrović i Radosav Lačković, u vreme i na mestu označenom u izreci, u uračunljivom stanju, zajednički učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela, zajedno sa još jednim licem, u odnosu na koje je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan osuđujućom presudom i to tako što su neovlašćeno proizvodili i radi prodaje neovlašćeno držali supstance proglašene za opojnu drogu - biljku „Cannabis“, koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3%, a koja biljka i supstanca se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (Sl. Glasnik 70/21 od 13.07.2021. godine), na taj način što su nabavljali opremu, materijale i supstance potrebne za uzgoj i proizvodnju opojne droge u veštačkim uslovima, zatim u tri prostorije na spratu kuće instalirali opremu, posadili seme u 88 saksija iz kojih je izniklo 88 biljaka „Cannabisa“, a zatim ubirali delove biljaka – cvasti, listove i delove stabala i iste sušili radi dobijanja psihoaktivne kontrolisane supstance i iste neovlašćeno držali radi prodaje, pa je prilikom pretresa u kući pronađena biljna materija zelene boje, u količinama precizno navedenim u izreci, za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi da predstavlja delove biljke „Cannabis“, koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3% i koja je bila spakovana na način opisan u izreci, pri čemu su bili svesni svoga dela i njegove zabranjenosti i hteli su njegovo izvršenje.

Po oceni Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da su okrivljeni, zajedno sa još jednim licem, delovali zajednički i usaglašeno, budući da su u vremenskom periodu koji je označen u izreci zajedno nabavili neophodnu opremu, adaptirali i koristili iste prostorije, održavali posebne uslove potrebne za uzgoj biljaka (rasvetu, ventilaciju, temperaturu i dr.) vršili zalivanje, negu, berbu, sušenje i obradu biljaka, te zajednički raspolagali dobijenim biljnim materijalom. Radi se o složenom kontinuiranom procesu koji po svojoj prirodi zahteva istovremeni doprinos više lica, zbog čega nije moguće, a ni neophodno, pojedinačno identifikovati svaku radnju okrivljenih ponaosob, već je dovoljno da je njihov doprinos bio deo jedinstvenog izvršenja sa zajedničkim ciljem, što je ovde nesumnjivo utvrđeno. Takođe, po oceni Vrhovnog suda, preduzimanje međusobno povezanih radnji opisanih u izreci presude, jasno pokazuje da je između okrivljenih postojala saglasnost i dogovor da delo vrše zajedno i da su svesni da aktivno učestvuju u izvršenju radnji krivičnog dela sa drugim licima.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, okrivljeni Radosav Lačković, je zajedno sa još dva lica, po prethodnom dogovoru, zajednički delovao - učestvovao u radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, sa umišljajem ostvarujući zajedničku odluku, na način opisan u izreci presude.

Kako je kod okrivljenog Radosava Lačkovića postojala svest o zajedničkom delovanju kao i prethodni dogovor za izvršenje radnje krivičnog dela – neovlašćene proizvodnje i držanja radi prodaje opojne droge, te kako, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene pravnosnažne presude sadrži sve elemente krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Radosav Lačković, oglašen krivim i osuđen, a kako je to pravilno pravno kvalifikovao nižestepeni sud, to Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Miloša Stoiceva.

Neosnovani su i navodi istog branioca, kojima se ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je izostavljen tačan datum izvršenja krivičnog dela, kao i time što je u izreci presude sud naveo da ukupna neto masa suve materije biljke „Cannabis sativa“ iznosi 26.250 grama iako je u optužnom aktu navedeno da ista iznosi 26.403,10 grama, na koji način je prekoračen objektivni identitet optužbe.

Međutim, kako je branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokat Miloš Stoicev navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, na identičan način, isticao i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu K 122/22 od 20.01.2025. godine, a žalbeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, nalazeći da se u konkretnom slučaju ne radi o prekoračenju optužbe, obzirom da je sud ovlašćen da u skladu sa činjenicama koje utvrdi na pretresu, u činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela, unese izmene koje se kreću u okviru optužnog akta, pa je tako pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim da je radnje izvršenja krivičnog dela preduzeo u okviru perioda koji mu je stavljen na teret optužnim aktom javnog tužioca, dok je masa suve materije 88 biljaka „Cannabis sative“, utvrđena na osnovu izveštaja o merenju mase predmeta NCKF od 14.06.2022. godine, kojim izmenama nije otežan položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije, već je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, o čemu je na strani strani 3. u poslednjem pasusu i na strani 4. u prvom pasusu presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 223/25 od 04.06.2025. godine, dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda za zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Irene Đurić i Svetislava Veličkovića i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva, iz sledećih razloga:

Naime, branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Svetislav Veličković u obrazloženju zahteva ističe povrede odredbi članova 71, 398, 399. i 402. ZKP, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok branilac istog okrivljenog, advokat Irena Đurić, u obrazloženju zahteva navodi povredu odredbi članova 68. i 403. stav 1. ZKP i člana 15. stav 2. Krivičnog zakonika.

Navodima da su pojedini dokazni predlozi odbrane odbijeni, na povredu odredbe člana 395. ZKP ukazuje branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić i branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokat Miloš Stoicev.

Isti branioci, osporavajući razloge pravnosnažnih presuda, ukazuju i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog Vladana Petrovića, advokat Irena Đurić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno navodi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok se njihovo obrazloženje svodi na osporavanje činjeničnih utvrđenja suda i iznošenje sopstvenog mišljenja o postojanju saizvršilaštva, u radnjama okrivljenog Vladana Petrovića, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja povredu odredbe iz člana 440. ZKP, dok branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokat Miloš Stoicev, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u preostalom delu zahteva dodatno obrazlaže osporavanjem dokazne snage zaključka i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu u Nišu od 06.07.2022. godine, iznoseći sopstveni stav da se isti ne može smatrati pouzdanim dokazom, jer su brisevi izuzeti u kući ovog okrivljenog iz čega proizilazi da se njegov biološki materijal nalazi svuda, što takođe predstavalja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Povredu iste odredbe – iz člana 440. ZKP, predstavljaju i ostali navodi sva tri branioca, kojima se pobija dokazna snaga pojedinih dokaza, osporavaju činjenična utvrđenja i zaključci suda, dovodi u pitanje način na koji su pojedini izvedeni dokazi ocenjeni, kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi, te iznosi sopstveno viđenje kritičnog događaja kroz ličnu analizu, tumačenje i vrednovanje utvrđenih činjenica i okolnosti.

Branilac okrivljenog Radosava Lačkovića, advokata Miloša Stoiceva ukazuje na povredu zakona iz člana 401. stav 4. ZKP, bez navođenja konkretne povrede zakona učinjene prilikom donošenja odluke o troškovima, i zapravo iznosi sopstveni stav, da je ovaj okrivljeni trebalo da bude oslobođen od optužbe, te da bi troškovi postupka, shodno tome, trebalo da padaju na teret budžetskih sredstava odnosno da je, imajući u vidu njegovo imovno stanje, trebalo da bude oslobođen obaveze njihovog plaćanja, što predstavlja osporavanje činjeničnog stanja, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, dok navodima istog branioca, kojima samo paušalno ističe da je odluka o kazni i meri bezbednosti neosnovana, ovaj branilac ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povrede bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povrede odredbi članova 15. stav 2., 68, 71, 395, 398, 399, 402, 403. stav 1., 440 i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to se Vrhovni sud u njihovo razmatranje nije upuštao.

Pored navedenog, ovaj sud nije razmatrao navode zahteva branioca okrivljenog Vladana Petrovića, advokata Svetislava Veličkovića, u delu u kome bez ikakvog obrazloženja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljivanje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, isti branilac nije dostavio odluku Ustavnog suda, koja se odnosi na okrivljenog Vladana Petrovića ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda ovog branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanog prava iz člana 33. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković