Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je okrivljenom privatnom tužbom stavljeno na teret da je privatnog tužioca uvredio rečima: „...“, dok je prvostepeni sud izmenio činjenični opis i okrivljenog oglasio krivim zbog njegovih navodno izgovorenih reči: „...“. Prema navodima zahteva, reči koje je okrivljeni izgovorio privatnom tužiocu nisu imale za cilj omalovažavanje privatnog tužioca, već su izgovorene u cilju odbrane i to i posle uvredljivog obraćanja privatnog tužioca okrivljenom, pa imajući u vidu ograničenje iz stava 4. člana 170. KZ, okrivljeni, čak i da je izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim za isto nije mogao biti kažnjen, čime je ujedno učinjena i povreda odredbe člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, a u pogledu tog dela primenjen je zakon koji se ne može primeniti.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i povredu odredbe člana 439. tačka 1. i 2. ZKP odnosno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. i člana 369. tačka 1. i 2. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/03 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je izreku presude minimalno izmenio u odnosu na činjenični opis iz privatne tužbe i činjenično stanje upodobio sa činjenicama utvrđenim tokom postupka. Neznatnim izmenama činjeničnog opisa, koji pri tome, sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, pa su neosnovani navodi zahteva o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP, a s tim u vezi ne stoje ni navodi zahteva o povredi zakona iz člana 369. tačka 1. i 2. ranije važećeg ZKP.

Osim toga, navedene povrede isticane su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.F. ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.