Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.249/25 od 30.06.2025. godine usvojena je žalba VJT u Nišu i preinačena presuda Višeg suda u Nišu K.64/23 od 27.12.2024. godine i to samo u delu odluke o kazni, na taj način što je Apelacioni sud u Nišu za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1.KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, pa je okrivljenog Ašima Barčića osudii na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i u ekstradicionom pritvoru, dok je žalba branioca okrivljenog Ašima Barčića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Ašima Barčića - advokat Irena Đorđević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog suštinski, iako to izričito ne označava u podnetom zahtevu, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da se u radnjama okrivljenog koje su opisane može raditi o krivičnom delu nedozvoljeno držanje eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Naime, iz izreke presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljeno držanje eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a ukoliko se uzme kao istinito da je u rukama držao pištolj i pretio da će napasti na život i telo oštećenih ugrozio sigurnost više lica time je jedino mogao da izvrši krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ a ne krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ašima Barčića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Pravnosnažnom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je na licu mesta nosio vatreno oružje i municiju...držao revolver...u čijem burencetu se nalazilo 6 metaka..., pretio oštećenom...izvadio revolver i iz istog ispalio jedan hitac u pravcu plafona od koga je ostala rupa u plafonu..., na koji način je opšte opasnim sredstvom i opšte opasnom radnjom, upotrebom vatrenog oružja, izazvao opasnost za život i telo oštećenog i članova njegove porodice koji su se u tom trenutku nalazili u istoj prostoriji..., na koji način su opisana sva bitna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ašima Barčića, u ostalom delu, je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ističe da je povređena odredba člana 474. ZKP i da okrivljenom u ponovljenom postupku nije sudio sud koji je nadležan, a to je po oceni branioca trebalo da bude Apelacioni sud kao sud stvarne nadležnosti, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP. Takođe se navodi i da je izreka presude nerazumljiva i protivurečna sama sebi i razlozima o odlučnim činjenicama, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP. Nadalje, obrazloženjem zahteva se osporava i činjenično stanje u pravnosnažnim presudama navodima da je sud cenio iskaze svedoka koje su dali u toku prethodnog postupka, jer su u saglasnosti sa nalazom i mišljenjem veštaka balističara, iako su na glavnom pretresu svedoci promenili iskaze u potpunosti. Branilac napominje i da sud nije usvojio predlog da ponovo sasluša svedoke i oštećene na koji način se ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Kako, navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Zahtevom se ističe i da je došlo do pogrešnog odmeravanja kazne prilikom donošenja presude Višeg suda u Nišu K.33/19 od 04.12.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.93/21, dakle pre ponavljanja postupka, a ne presudama Višeg suda u Nišu K.64/23 od 27.12.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.249/25 od 30.06.2025. godine, koje su predmet ovog postupka i u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Takođe, je u zahtevu navedena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako branilac u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredabe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ašima Barčića, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ašima Barčića - advokata Irene Đorđević, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković