Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.627/2023 od 05.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Pirotu K br.34/22 od 12.05.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Slobodan Ćirić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te zbog povrede člana 15. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je povodom istog životnog događaja i sa istim učesnicima, protiv okrivljenog AA pred Prekršajnim sudom u Pirotu vođen Prekršajni postupak koji je okončan donošenjem pravnosnažne presude tog suda 05 Pr br.2447/22 od 08.11.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da iz opisa prekršaja i radnji izvršenja omogućavanja tranzita migrantima kroz Republiku Srbiju prevozom kao elementa bića krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom pobijanom presudom, proizilazi da se radi o radnjama povodom istog životnog događaja, koje su prostorno i vremenski povezane, a zbog čega je prema stavu branioca sud bio dužan da na osnovu člana 422. stav 2. ZKP prema okrivljenom odbije optužbu a ne da ga oglasi krivim, na koji način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povredu načela „ne bis in idem“, a što je suprotno i odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i članu 4. Protokola broj 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Pirotu 05 Pr br.2447/22 od 08.11.2022. godine, oglašen odgovornim jer je dana 31.07.2022. godine, na državnom putu 1A reda A4 postupio suprotno odredbi člana 166. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što nije postupio po znacima i naredbama za zaustavljanje vozila koje su dali policijski službenici granične policije, već je nastavio kretanje, te zbog toga što je nakon zaustavljanja vozila utvrđeno da je u zatvorenom prostoru teretnog vozila marke „Folkscvagen“, koji se ne može otvoriti iznutra prevozio između 40 i 47 lica, na koji način je postupio suprotno odredbi člana 117. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te ovim radnjama učinio prekršaje iz člana 331. stav 1. tačka 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom postupku, okrivljeni je u predmetnom krivičnom postupku pobijanom presudom prvostepenog suda, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer je dana 31.07.2022. godine „ u nameri da pribavi sebi i drugim NN licima imovinsku korist u najmanjem iznosu od 4.000 evra po migrantu, omogućio nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju većem broju lica, i to za 39 državljana Sirije bliže navedenih u izreci prvostepepene presude, koji su preko Republike Bugarske ušli u Republiku Srbiju i koji su prethodno prevedeni od strane NN lica preko državne granice bez posedovanja ličnih dokumenata i važećih putnih isprava, tako što je svojim kombijem izvršio prihvat migranata i započeo njihov transfer do Beograda, pri čemu je na oko 700 metara od tunela „Sarlah“ zaustavljen od strane patrole mobilne jedinice RCGP“.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom i vremenskom okviru.

Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja zbog kojih je okrivljeni oglašen odgovornim i krivičnog dela zbog kog je oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreke presude u pogledu preduzetih radnji okrivljenog, te da su u konkretnom slučaju različiti osnovi protivpravnog ponašanja okrivljenog, jer je prekršajnom presudom okrivljeni oglašen odgovornim jer je postupao suprotno odredbama člana 166. stav 1. i 177. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (nije zaustavio svoje vozilo po znacima i naredbama policijskih službenika, pri čemu je prevozio lica u prostoru koji se iznutra ne može otvoriti), dok je pravnosnažnom presudom oglašen krivim za potpuno drugačije opisane radnje (koje se u konkretnom slučaju sastoje od omogućavanja nedozvoljenog tranzita kroz Republiku Srbiju većem broju lica, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi).

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja zbog kojih je okrivljeni odgovarao u prekršajnom postupku u bitnome različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne presude kojom je oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku.

Kako činjenice obuhvaćene izrekom presude Prekršajnog suda u Pirotu 05 Pr br.2447/22 od 08.11.2022. godine, na koju se branilac okrivljenog poziva, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela, a koje su obuhvaćene izrekom pobijane presude, to u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, pa su navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovani.

Pored ovoga branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu člana 15. Krivičnog zakonika, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu postojanja imovinskopravne koristi, koja prema stavu branioca ničim nije dokazana od strane VJT u postupku, te da se iz iskaza svedoka ne može zaključiti da je okrivljeni sa njima dogovarao prevoz od Turske do Srbije, odnosno Nemačke, niti da je neko od njih dao novac okrivljenom za prevoz, pa kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić