Istom presudom, okrivljenoj je naloženo da privatnim tužiocima BB i VV naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 300.000,00 dinara, te da na ime paušala Osnovnom sudu u Kruševcu plati iznos od 8.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 89/20 od 29.05.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljene AA i zajednička žalba okrivljene i njenog branioca – advokata Miluna Gajića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K broj 316/17 od 13.01.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA – advokat Nenad Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka1) ZKP i zbog povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP, te zbog povrede odredaba člana 36. stav 1. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnih tužilaca;

- branilac okrivljene AA – advokat Milun Gajić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahteve za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Nenada Jovanovića nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da izreka prvostepene presude ne sadrži subjektivni element krivičnog dela uvrede – da su reči okrivljene, opisane u izreci presude, upućene privatnim tužiocima u nameri omalovažavanja, a ne u odbrani svog interesa, a usled čega prema stavu branioca u radnjama okrivljene ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog.

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljene datom u izreci prvostepene presude, naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, učinjena na štetu privatnih tužilaca BB i VV, za koja je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, i to kako objektivne, u odnosu na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u uvredi oba privatna tužioca, budući da je okrivljena u podnesku – odgovoru na zahtev advokata Predraga Božovića napisala reči navedene u izreci prvostepene presude, koje objektivno predstavljaju uvrede, odnosno izjave omalovažavanja privatnih tužilaca, te koje su kod njih izazvale osećaj uvređenosti, tako i subjektivne elemente, koji se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene u vezi sa izvršenjem krivičnih dela u pitanju.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, nasuprot navodima zahteva, da namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, već je stavom 4. člana 170. KZ predviđen osnov isključenja postojanja ovog krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data, pored ostalog, u odbrani nekog prava i zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, a što nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju nisu utvrdili.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branica Nenada Jovanovića, u delu u kojem se ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev, u preostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u ostalom delu branilac Nenad Jovanović pobija pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje i s tim u vezi iznosi sopstveni činjenični zaključak da je okrivljena kritičnom prilikom želela da se zaštiti od napada i eventualne tužbe advokata Predraga Božovića, te da privatni tužioci u toku postupka nisu objasnili na koji način su reči navedene u izreci presude kod njih ostavile osećaj uvređenosti odnosno omalovažavanja i da je sud posebno morao utvrditi ovu činjenicu, a što u konkretnom slučaju nije učinio.

Takođe, u zahtevu se ističe da je sud pogrešno obračunao troškove postupka tako što je „sve troškove stavio na teret optužene“, te dakle izloženim navodima ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, koju povredu obrazlaže pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem, izvodeći sopstveni zaključak da je prvostepeni sud pogrešno obračunao troškove postupka.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije propisana mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Nenada Jovanovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U istom zahtevu, branilac ukazuje i na povredu odredaba člana 36. stav 1. Ustava RS, dakle ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Kako branilac advokat Nenad Jovanović uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Miluna Gajića, odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac Milun Gajić zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, u vezi sa ovom povredom zakona, branilac ističe da „dato obrazloženje i prvostepenog i drugostepenog suda nije prihvatljivo, niti valjano“, te dakle ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, iznoseći sopstveni činjenični zaključak da je okrivljena kritičnom prilikom imala nameru da zaštiti svoja prava i interese, ne navodeći o kojim pravima i interesima okrivljene se radi, a što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

S toga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Miluna Gajića odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić