Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.269/24 od 17.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.111/23 od 08.05.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Vladimir Rajić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da pobijane presude preinači u pogledu krivične sankcije tako što će umesto novčane kazne okrivljenoj izreći uslovnu osudu, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA - advokat Vladimir Rajić, kao razlog za podnošenje zahteva ističe bitnu povredu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca.

Međutim, s tim u vezi, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u odnosu na iznos protivpravno stečene imovinske koristi koju je okrivljena pribavila izvršenjem krivičnog dela i ističe da je kao vrednost robe navedena cena sa PDV-om, iako je od cene proizvoda morao biti odbijen PDV i da se u konkretnom slučaju ne zna ni tačna količina robe koja je oduzeta, uz sopstveni zaključak da od ukupnog iznosa, kada se oduzme PDV vrednost oduzete robe imovinska korist ne iznosi 11.823,00 dinara, već 4.609,00 dinara, te da stoga Osnovno javno tužilaštvo nije bilo ovlašćeno da zastupa optužbu protiv okrivljene.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u uvodu podnetog zahteva, kao razlog podnošenja, ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obraloženju zahteva branilac ne navodi na koji način je sud povredio krivični zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljena goni krivično delo, niti na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već polemiše sa postojanjem umišljaja kod okrivljene i namerom da oduzme predmetnu robu iz marketa, i ističe da nižestepeni sudovi nisu pravilno cenili olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani oštećene, te dakle, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Najzad, u obrazloženju podnetog zahteva branilac ističe i da je izreka prvostepene presude nejasna u delu gde se navodi da je okrivljena izvršila krivično delo iskoristivši nepažnju radnika obezbeđenja i s tim u vezi polemiše sa iskazom svedoka-službenika obezbeđenja kod oštećenog, a kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković