Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Saša Lukić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se presude pobijaju i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači u celini ili delimično pobijane presude i donese oslobađajuću presudu ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je optužnicu sastavilo OJT u Majdanpeku, a nakon što se Osnovni sud u Majdanpeku oglasio nenadležnim predmet je ustupljen Višem sudu u Negotinu, pa je prema stavu branioca optužnica morala biti formalno precizirana i uređena od strane VJT u Negotinu, a ne da se sve vreme postupa prema optužnom aktu stvarno nenadležnog tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da se Osnovni sud u Majdanpeku rešenjem K 14/18 od 07.05.2018. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu K 14/18, između ostalih i protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2., u vezi člana 30. KZ, po optužnici OJT Negotin, Odeljenje Majdanpek KTO 94/17 od 18.04.2017. godine i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Višem sudu u Negotinu. Viši sud u Negotinu je dana 30.10.2018. godine primio predmet i zaveo ga pod poslovnim brojem K 15/2018. Viši javni tužilac u Negotinu je dopisom Kto 19/2018 od 23.05.2018. godine obavestio Viši sud u Negotinu da im je dostavljen predmet po podignutoj optužnica KTO 94/17 od 18.04.2017. godine, u vezi koje je Osnovni sud u Majdanpeku doneo rešenje K 14/2018 od 07.05.2018. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po ovoj optužnici, te da je ista u Višem javnom tužilaštvu Negotin zavedena pod brojem KTO 18/2018.

U konkretnom slučaju Viši javni tužilac u Negotinu je preuzeo krivično gonjenje između ostalih i protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2., u vezi člana 30. KZ, koji se vodio po optužnici Osnovnog tužioca u Negotinu, Odeljenje u Majdanpeku KTO 94/17 od 18.04.2017. godine, tako da ne stoje navodi branioca okrivljenog da se krivični postupak vodio bez ovlašćenog tužioca, pa su navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kojem se ne može zasnivati i to isključivo na presudi SPK 21/2018 kojom se prihvata sporazum o priznanju krivičnog dela koji je sa osnovnim tužilaštvom u Negotinu, Odeljenje Majdanpek zaključio okrivljeni BB, te da VJT u Negotinu nije izvelo ni jedan drugi dokaz kojim se dokazuje krivica okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud, između ostalih dokaza izvedenih tokom postupka, izvršio i uvid u pravnosnažnu presudu Višeg suda u Negotinu SPK 21/2018 od 18.01.2019. godine i utvrdio da je Viši sud u Negotinu prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela SK 19/18 od 26.10.2018. godine zaključen između zamenika Višeg javnog tužioca u Negotinu, okrivljenog BB, sa braniocem, a po optužnici VJT u Negotinu KTO 19/18 od 18.04.2017. godine.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da prvostepena presuda nije zasnovana samo na presudi Višeg suda u Negotinu SPK 21/2018 od 18.01.2019. godine donetoj na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, već između ostalog i na iskazima saslušanih svedoka, iskazu saokrivljenog BB datom pre zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, te pisanim dokazima izvedenim tokom postupka.

Iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu ovu povredu obrazlaže tako što navodi da pravnosnažna presuda ne sadrži sve elemente krivice, odnosno da u istoj nije opisan umišljaj okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud smatra neosnovanim, a iz sledećih razloga. U konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30 KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, nije bilo nužno formalno navesti zakonski tekst direktnog umišljaja, imajući u vidu da je u izreci presude navedeno da je krivično delo izvršeno u nameri pribavljanja imovinske koristi, a postojanje namere je nemoguće bez umišljaja jer ga usmerava na ostvarivanje određenog cilja te kao takva pojačava voljni element kod umišljaja, pa činjenica da je u opisu krivičnog dela formalno izostao zakonski opis direktnog umišljaja, nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela. Ovo pogotovo ako se ima u vidu da iz opisa krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude, očigledno nije izostao opis subjektivnih elemenata krivičnog dela, budući da iz opisanog postupanja okrivljenog nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodeći da je drugostepeni sud okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, za krivično delo za koje je propisano da se kazna ne može ublažiti, međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev branioca je u ovom delu podnet na štetu okrivljenog, a kako branilac okrivljenog nije ovlašćen da preduzima radnje, pa samim tim ni da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti na štetu okrivljenog, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Dalje, se u zahtevu navodi i da je drugostepeni sud netačno interpertirao obrazloženje prvostepene presude, na koji način branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zatim, osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim presudama navodeći da okrivljeni nije mogao koristiti broj 061/1780208 dana 20.08.2016. godine do 22:44:33 časova jer je u tom vremenskom periodu prema okrivljenom već bilo određeno zadržavanje, a kasnije i pritvor. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Saše Lukića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić