Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Pirić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K. 163/24 od 15.05.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 295/24 od 15.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Pirić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K. 163/24 od 15.05.2024. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 295/24 od 15.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K. 163/24 od 15.05.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koja mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ..., uz primenu mere elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izvrši u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 295/24 od 15.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K. 163/24 od 15.05.2024. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Jelena Pirić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili eventualno osudi na blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Navedenu povredu obrazlaže navodima da je sud bio u obavezi da ceni sve okolnosti koje su od uticaja na odluku da kazna bude, u konkretnom slučaju, manja, a što sud nije učinio. Naime, u toku postupka je bila dostavljena medicinska dokumentacija okrivljenog iz koje proizlazi da se isti u određenom vremenskom periodu nalazio u depresiji, a što govori u prilog ličnim prilikama okrivljenog, odnosno govori o drugim okolnostima koje se odnose na ličnost učinioca, iz kog razloga se ova medicinska dokumentacija - zdravstveno stanje okrivljenog morala uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost, koja je nesporno imala uticaj na ponašanje okrivljenog i na nemogućnost zaposlenja, pa samim tim i nemogućnost urednog plaćanja alimentacije. Pri tome, kod okrivljenog je došlo do promene životnih okolnosti iz kog razloga je isti uspeo dobrovoljnom uplatom na račun javnog izvršitelja da izmiri celokupna dugovanja na ime nedavanja izdržavanja i izvrši uplatu alimentacije unapred kao gest kojim ukazuje da je voljan i spreman da odgovorno izvršava svoje obaveze kada je to u mogućnosti. Po stavu odbrane, na opisani način odlukom o krivičnoj sankciji povređen je zakon na štetu okrivljenog, jer nisu na pravilan i potpun način cenjene sve okolnosti propisane članom 54. Krivičnog zakonika.

Po stavu Vrhovnog suda, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, jer smatra da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac navodi i da je sud kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost okrivljenog, a da pri tome nije cenio okolnost da je za po navedenoj presudi nastupila zakonska rehabilitacija po sili zakona.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iznoseći sopstveno viđenje odlučnih činjenica vezanih za osuđivanost odnosno neosuđivanost okrivljenog, suprotno oceni i činjeničnim zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac iznosi lične, materijalne, zdravstvene i porodične prilike okrivljenog, a koje bi po stavu odbrane predstavljali opravdane razloge za nedavanje izdržavanja i u vezi sa iznetim navodi da okrivljeni nije bio u mogućnosti da se zaposli iako je u više navrata konkurisao i pokušao da pronađe zaposlenje, da mu je bilo narušeno zdravstveno stanje i konstatovan poremećaj ličnosti, depresija, da je nakon smrti oca vodio i parnični postupak budući da imovinu nije nasledio u redovnom ostavinskom postupku, a što sve, po stavu odbrane, ukazuje da okrivljeni nije imao nameru da ne daje izdržavanje, već da se isti nalazio u teškim životnim prilikama i da se i sam nalazio na ivici egzistencije.

Shodno iznetom, branilac okrivljenog u suštini, po stavu Vrhovnog suda, osporava utvrđeno činjenično stanje i ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković