Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 312/22 od 14.06.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Zorana Bradića, a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1282/22 od 23.01.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Svetislav Bojić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Svetislav Bojić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to: na nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Voždovac od 21.10.2022. godine, izveštaju o događaju-nasilje u porodici PS Voždovac od 02.10.2022. godine i službenoj belešci PS Voždovac od 02.10.2022. godine. Službene beleške sačinjene od strane Ministarstva unutrašnjih poslova RS tokom pretkrivičnog postupka, prema navodima zahteva kojima se branilac poziva na stanovišta sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu i Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju obaveštenja na osnovu kojih je organ unutrašnjih poslova sastavio krivičnu prijavu, pa takve službene beleške ne predstavljaju dokaz koji se može koristiti u krivičnom postupku niti se na njima može zasnivati sudska odluka. Isto važi i za izveštaje drugih državnih organa, osim ako javni tužilac nije dao naredbu da se sačine takve beleške ili izveštaji koji bi pred sudom imale dokaznu snagu, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, pa branilac smatra da su svi navedeni pismeni dokazi morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, sud je u dokaznom postupku, između ostalog, izvršio uvid u: izveštaj o događaju-nasilje u porodici MUP RS, DP, PU za grad Beograd, PS Voždovac od 02.10.2022. godine u kom je konstatovano stanje zatečeno na licu mesta i da je okrivljeni, nakon konsultacije sa radnikom za nasilje u porodici, doveden u PS Voždovac; službenu belešku MUP RS, DP, PU za grad Beograd, PS Voždovac od 02.10.2022. godine u kojoj je konstatovan rezultat alkotestiranja okrivljenog i nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac od 21.10.2022. godine.

Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena je primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad određen kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici, odnosno policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao državni organi. Odredbom člana 12. istog zakona, propisano je da su državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona dužni da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja, dok je u odredbama člana 13. do 23. ovog zakona propisan postupak sprečavanja nasilja u porodici, i između ostalog, uloga nadležnog policijskog službenika.

Iz citiranih odredbi proizlazi da Centar za socijalni rad ustanova koja je zakonom ovlašćena da daje nalaz i stručno mišljenje u predmetima nasilja u porodici, što je slučaj i u konkretnoj situaciji jer je izveštaj Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac od 21.10.2022. godine izrađen tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pa je ovaj nalaz i mišljenje sud mogao izvesti kao dokaz na glavnom pretresu. Isto važi i za izveštaj o događaju-nasilje u porodici i službenu belešku MUP RS, DP, PU za grad Beograd, PS Voždovac od 02.10.2022. godine, koji prema sadržaju ne predstavljaju obaveštenja primljena od građana u smislu odredbe člana 288. ZKP i za koje, suprotno navodima zahteva, nije bilo potrebno pribaviti naredbu javnog tužioca. Ovo imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o izveštaju, odnosno službenoj beleški o radnjama koja su preduzete na osnovu obaveza i ovlašćenja koja su policiji data Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, prema kojima se procena rizika zasniva na dostupnim obaveštenjima i odvija u što kraćem roku, nakon čega se prikupljena obaveštenja i procena rizika dostavljaju osnovnom javnom tužiocu, pa su samim tim, neosnovani navodi branioca okrivljenog da su isti nezakoniti i da su kao takvi morali biti izdvojeni iz spisa predmeta. Prema tome, navedeni dokazi su prikupljeni u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, a formalno ni sadržinski nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog navodima da sud nije pravilno cenio nalaz i mišljenje veštaka psihijatra dr Svetislava Miškovića, čiju dokaznu snagu u zahtevu osporava iznošenjem zaključka koje je povodom uračunljivosti okrivljenog izneo sudski veštak u drugom krivičnom postupku koji je ranije vođen protiv okrivljenog. Branilac u zahtevu takođe navodi da kao dugogodišnji branilac okrivljenog odgovorno tvrdi da okrivljeni nije izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, i u prilog svoje tvrdnje iznosi sopstveno viđenje kritičnog događaja i motive oštećenog kao oca da prijavi nasilje u porodici, na koji način takođe ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Osim toga, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodima da je prvostepeni sud okrivljenom pogrešno cenio kao otežavajuću okolnost njegovu raniju osuđivanost za istovrsna krivična dela obzirom da okrivljeni ranije nije osuđivan za istovrsna dela, dok navodima da drugostepeni sud nije ocenio sve žalbene navode ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP, koju u zahtevu i sam numeriše.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje iznetih navoda obzirom da povrede zakona iz člana 440, 441. stav 1. i 460. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje branilac podnosi zahtev, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić