U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Nešića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 55/19 od 27.12.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 388/2023 od 26.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 13.02.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Nešića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 55/19 od 27.12.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 388/2023 od 26.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 55/19 od 27.12.2022. godine okrivljeni AA, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.10.2018. godine do 06.11.2018. godine, a koju kaznu će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, pa ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvšrenje kazne zatvora. U odnosu na ovog okrivljenog odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 388/2023 od 26.10.2023. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenih BB, VV, AA i GG i presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 55/19 od 27.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Nešić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivična dela za koja je pravnosnažnim presudama oglašen krivim ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati radi odlučivanja po žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj protiv prvostepene presude. Stavljen je i predlog da Vrhovni sud, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje kazne zatvora okrivljenom AA izrečenu pobijanim presudama, do odluke po zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je, u smislu odredbe člana 490. ZKP, održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, branilac numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju u odnosu na krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. u vezi člana 33. KZ, obrazlaže navodima da radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret ne predstavljaju radnje bića predmetnog krivičnog dela, jer iste nisu protivpravne. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je okrivljenima stavljeno na teret preduzimanje dve protivpravne radnje i to da su postupili suprotno: - članu 7. tačka 7.5. i 7.7. Okvirnog sporazuma od 03.08.2017. godine i tačke 7. poziva za dostavljanje ponuda Vojne pošte 4986 br.59-28/5 04.04.2018. godine, jer su ponudu dobavljača „...promet“ DOO dostavili nakon isteka roka za dostavljanje ponuda - članu 87. stav 2. Zakona o javnim nabavkama i član 7. tačka 7.7. Okvirnog sporazuma 4770-62 od 03.08.2017. godine i tačke 6. poziva za dostavljanje ponuda Vojne pošte 4986 br.59-28/5 od 04.04.2018. godine, jer ponudu nisu dostavili u zatvorenoj koverti ili kutiji.

U vezi sa iznetim, branilac citira i označene članove Okvirnog sporazuma, te navodi da se po Okvirnom sporazumu radi o instrukcionim normama, kako za korisnika tako i za dobavljača javne nabavke, zbog čega podnošenje ponude nakon isteka roka, po stavu odbrane, ne predstavlja nikakvu protivpravnu radnju. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a vezano za izvršenje krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. u vezi člana 33. KZ, branilac istovremeno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno pogrešnu primenu zakona, obzirom da navodi da okrivljeni AA i okrivljeni GG ne mogu biti saizvršioci krivičnog dela iz člana 228. stav 1. KZ, već eventualno pomagači ili podstrekači okrivljenom BB i okrivljenom VV u izvršenju njihovog krivičnog dela iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog izrekom pobijane prvostepene presude, proizlazi da su okrivljeni AA i GG dana 16.04.2018. godine, u ..., u vojnom objektu baza „Jug“ u Bujanovcu, u uračunljivom stanju učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivično delo, tako što su preduzeli protivpravne radnje u nameri da utiču na donošenje odluka naručioca javne nabavke i to na način bliže opisan u izreci, a sve kako bi od strane naručioca bila u konačnici doneta odluka o dodeli narudžbine dobavljaču „...promet“ DOO, u skladu sa sadržinom ponude, koja je dostavljena nakon određenog roka za dostavljanje ponuda i na protivpravni način, iako su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, a bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 228. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja osnovnog oblika može se preduzeti na tri načina. Prvi je podnošenje ponude u vezi sa javnom nabavkom, koja je zasnovana na lažnim podacima, drugi je dogovaranje sa ostalim ponuđačima, na način koji je suprotan zakonu i treća radnja izvršenja se može ostvariti preduzimanjem drugih protivpravnih radnji. Taj oblik radnje izvršenja dosta je neodređen i tu je od značaja Zakon o javnim nabavkama, ali protivpravnost može da postoji i u slučaju kršenja određenih odredaba podzakonskih akata koji važe u oblasti javnih nabavki. Takođe, potrebno je da se te protivpravne radnje preduzimaju u nameri da se time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, odnosno da budu podobne da se njima utiče na donošenje odluka naručioca. Pri tome, zloupotreba u oblasti javnih nabavki se, po pravilu, vrši tako što u tome učestvuje i naručilac i ponuđač.

Odredbom člana 33. Krivičnog zakonika propisano je da ako više lica učestvuje u radnji izvršenja da sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Shodno iznetom, a kako iz izreke proizlazi da su okrivljeni GG i AA učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivično delo, tako što su preduzeli protivpravne radnje u nameri da utiču na donošenje odluka naručioca javne nabavke, to po stavu Vrhovnog suda stoje svi bitni elementi, kako subjektivni tako i objektivni krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, za koje je pored ostalog, okrivljeni AA i oglašen krivim.

Suprotno navodima zahteva, po stavu Vrhovnog suda, ne može se posmatrati pojedinačno postupanje – radnja okrivljenog AA, kao izolovana, već u kontekstu celokupne izreke pravnosnažne presude i samog kritičnog događaja i to u situaciji kada je zloupotreba u oblasti javnih nabavka vršena tako što su u njoj učestvovali i naručilac i ponuđač, obzirom da su u ovom krivičnom postupku i okrivljeni BB i okrivljeni VV oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i u situaciji kada je druga ponuda (neblagovremena) data od strane firme „...promet“ DOO, nakon što se predstavnik te firme okrivljeni GG u potpunosti upoznao sa konkurentskom ponudom privrednog društva „...komerc“, koja je iznosila 1.645.540,00 dinara bez PDV-a i nakon čega je „...promet“ DOO iz ... svoju prethodnu ponudu od 987.742,00 dinara bez PDV-a, rokom realizacije 8 dana i garantnim rokom 12 meseci, izmenilo na iznos od 1.489.897,00 dinara bez PDV-a, rokom realizacije 8 dana i garantim rokom od 24 meseca, odnosno nakon što je zajedno sa okrivljenim AA dao novu ponudu koja je viša u odnosu na prethodnu ponudu, a opet povoljnija u visini u odnosu na prethodnog konkurentskog ponuđača.

Pri tome, okrivljenom AA i okrivljenom GG stavljeno je na teret jedna od tri alternativno postavljene radnje- „druge protivpravne radnje“, a to su u konkretnom slučaju radnje koje su sprovedene suprotno članu 7. tačka 7.5. i 7.7. Okvirnog sporazuma od 03.08.2017. godine i tačke 7. poziva za dostavljanje ponuda Vojne pošte 4986 br.59-28/5 04.04.2018. godine, jer su ponudu dobavljača „...promet“ DOO dostavili nakon isteka roka za dostavljanje ponuda i suprotno članu 87. stav 2. Zakona o javnim nabavkama i član 7. tačka 7.7. Okvirnog sporazuma 4770-62 od 03.08.2017. godine i tačke 6. poziva za dostavljanje ponuda Vojne pošte 4986 br.59-28/5 od 04.04.2018. godine, jer ponudu nisu dostavili u zatvorenoj koverti ili kutiji, a koje radnje su takve prirode da su bile podobne da se utiče na donošenje odluke naručioca, što se u konkretnom slučaju i dogodilo, na način opisan u izreci.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Kako se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odnosno kako je okrivljenima izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da su radnje izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili, to su po stavu Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da bi okrivljeni AA i GG eventualno mogli biti oglašeni krivim kao pomagači ili podsrekači, ali nikako kao saizvršioci.

U obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u odnosu na produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Navedenu povredu, u odnosu na ovo krivično delo, branilac obrazlaže navodima da okrivljeni AA ne može biti izvršilac ovog krivičnog dela, jer isti niti je odgovoran za unošenje datuma, niti za njegovu tačnost, niti pak to overava, te da ne može biti izvršilac istog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 357. KZ u stavu 1. propisano je da službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spise neistinitom sadržinom ili koji svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina, dok je u stavu 3. propisano da odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koji učini delo iz stava 1. i 2. ovog člana će se kazniti kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je u periodu od 20.09.2018. do 26.09.2018. godine, neutvrđenog dana, postupajući kao odgovorno lice – direktor „...promet“ DOO iz ..., u službene isprave i to zapisnike o prijemu sredstava MO i VS na usluge od 13.09.2018. godine i 19.09.2018. godine uneo neistinite podatke i to datum sačinjavanja i datum prijema sredstava motornih vozila bliže opredeljenih u izreci, a zatim svojim potpisom i pečatom „...promet“ DOO overio označene službene isprave, iako su navedena sredstva primljena na usluge 11.05.2018. godine, a bio je svestan svog dela, da je delo zabranjeno i pri tome hteo njegovo izvršenje.

Imajući u vidu navedeno, po stavu ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA i oglašen krivim. Naime, okrivljeni BB je kao odgovorno lice – direktor „...promet“ DOO (izvršilac ovog krivičnog dela može biti odgovorno lice i u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu – član 357. stav 3.KZ ) uneo neistinite podatke o datumu sačinjavanja i datumu prijema sredstava motornog vozila i to u službene isprave – zapisnike o prijemu sredstava MO i VS, a što je obuhvaćeno i umišljajem okrivljenog.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u odnosu na produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić