Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 268/18 od 22.03.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu 10 K 51/17 od 31.10.2017. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, u pogledu načina izvršenja kazne zatvora, na koju je okrivljeni AA, navedenom prvostepenom presudom osuđen, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, tako što je Apelacioni sud u Nišu uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i odredio da će okrivljeni AA, navedenu kaznu zatvora izdržati u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 268/18 od 22.03.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Mladenović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će odrediti da okrivljeni AA, kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci izdržava u prostorijama u kojima stanuje, u porodičnoj kući u selu ... kod ..., sa ili bez primene mere elektronskog nadzora.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odredio da okrivljeni AA, kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, na koju je osuđen prvostepenom presudom, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, izdržava u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija – a da pritom nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, i to prvenstveno njegov raniji život – neosuđivanost, zatim priznanje izvršenja krivičnog dela, kao i izraženo kajanje zbog učinjenog dela. U vezi toga, branilac ocenjuje da je predmetna kazna zatvora u efektivnom trajanju, suprotna svrsi izricanja krivičnih sankcija, te da je u konkretnom slučaju, bilo mesta primeni odredbe člana 45. stav 5. i 6. KZ u pogledu načina izdržavanja kazne zatvora, u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, kako je to prema mišljenju branioca, prvostepeni sud pravilno odredio.

Iznetim navodima se, po oceni ovog suda, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić