-čime bi izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.

Na osnovu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Negotinu Spk. 12/21 od 25.03.2021. godine, na osnovu člana 317. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela SK 11/21 od 25.03.2021. godine zaključen između zamenika Višeg javnog tužioca Dragana Pejkića i okrivljenog AA u prisustvu njegovog branioca, advokata Marijane Panojević, po optužnom predlogu tužioca Višeg javnog tužilaštva u Negotinu KTO 11/21 od 25.03.2021. godine, pa je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci u koju se uračunava vreme lišenja slobode od 25.03.2021. godine od 06,25 časova, do 25.03.2021. godine do 15,25 časova, i istovremeno je određeno da će okrivljeni kaznu izdržavati u prostorijma u kojima stanuje, te isti ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, odnosno ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Istom presudom okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta precizno navedenih u izreci prvostepene presude i obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka isplati Višem javnom tužilaštvu u Negotinu iznos od 24.000,00 dinara za branioca po službenoj dužnosti, kao i da Višem sudu u Negotinu isplati iznos od 30.750,00 dinara na ime odbrane po službenoj dužnosti i na ime sastava žalbe na rešenje o zadržavanju, i da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od jednog meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 Spk br. 6/2021 od 17.08.2021. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Spk. 12/2021 od 25.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Stevan Miljački, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, a nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, s obzirom da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, jer činjenični opis krivičnog dela ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika (KZ).

Naime, krivično delo iz člana 350. stav 2. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Stoga, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ pored ostalog jeste i omogućavanje drugom nedozvoljenog tranzita kroz Srbiju, pošto radnja izvršenja nije svaki prelaz granice, boravak ili tranzit kroz Srbiju.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će u presudi kojom se okrivljeni oglašava krivim sud izreći za koje delo se oglašava krivim uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe zakona.

Iz spisa predmeta proizilazi da u izreci pobijane prvostepene presude Višeg suda u Negotinu Spk. 12/2021 od 25.03.2021. godine nisu navedena sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ, jer iako je navedeno da je okrivljeni omogućio trećim licima tranzit kroz Republiku Srbiju nije naznačeno da je reč o nedozvoljenom tranzitu što je bitno obelžeje navedenog krivičnog dela.

Sledstveno iznetom i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je osuđivanjem okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ, bez navođenja da je reč o nezakonitom tranzitu, učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA.

Iz napred navedenih razoga, ovaj sud je preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, te člana 265. stav 1. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić