Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da radnje okrivljenog, opisane u izreci pravnosnažne presude, predstavljaju prekršaj iz člana 178. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prekršaj prijavljivanje manjih iznosa poreza i davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi iz člana 178. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom.

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara.

Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni u vremenskom periodu od 01.10.2019. godine do 31.12.2019. godine...kao odgovorno lice u svojstvu direktora privrednog društva...u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost i u nameri da u potpunosti izbegne obračunavanje i plaćanje poreza na prihod od kapitala, na drugi način prijavljivao podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara...u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost u poslovni knjigama....nije evidentirao promet po osnovu prodaje materijala za tekuće i investiciono održavanje i ostalog režijskog materijala u ukupnom iznosu od 7.314.855,00 dinara i tako ostvareni promet nije iskazao u poreskoj prijavi...za poreski period od 01.10.2019. godine do 31.12.2019. godine, te je...umanjio poresku obavezu na ukupan iznos od 1.462.971,00 dinara na koji način je postupio suprotno odredbama člana 37. stav 1. tačka 4), 42, 49, 50. i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost i člana 54. stav 2. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji....u nameri da u potpunosti izbegne obračuvanje i plaćanje poreza na prihode od kapitala na dan 31.12.2019. godine, izvršio prodaju materijala za tekuće i investiciono održavanje i ostalog režijskog materijala koji nije evidentirao u poslovnim knjigama privrednog društva, a novac od prodaje dobara nije uplatio na poslovni račun privrednog društva u iznosu od 7.314.855,00 dinara, već je navedeni iznos zadržao za sebe, što se smatra uzimanjem iz imovine privrednog društva koje ima tretman prihoda od kapitala, shodno odredbama člana 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građanja za koje nije obračunao i platio porez na prihode od kapitala u ukupnom iznosu od 1.290.856,78 dinara i pri tome nije nadležnoj Poreskoj upravi podneo poresku prijavu...na koji način je postupio suprotno odredbama člana 99. stav 1. tačka 3) i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana i člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde je ukupan iznos obaveze čije se plaćanje izbegava 2.753.827,78 dinara, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, bio je svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenog stiču se sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom. Naime, u konkretnom slučaju ne radi se o tome da je okrivljeni prijavio manji iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, već je u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost i u nameri da u potpunosti izbegne obračunavanje i plaćanje poreza na prihod od kapitala, nije evidentirao promet u poslovni knjigama, već je na drugi način prijavljivao podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara.

Stoga se, po nalaženju ovoga suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međuti, navedenu povredu zakona obrazlaže tako što osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama iz razloga što navodi da nisu ispunjeni uslovi da sud donese odluku o oduzimanju imovinske koristi u iznosu navedenom u presudi jer nije sa sigurnošću utvrđen iznos. Prema navodima zahteva, veštak ekonomske struke nije odgovorio ni na jedno konkretno pitanje, niti je naveo relevantne činjenice, već netačne, ne ulazeći u suštinu problema, a što je bilo od uticaja na donošenje pravilne odluke. Prema mišljenju branioca iznos od 2.753.827,78 dinara je prozvoljno i previsoko određen i u suprotnosti je sa nalazom i mišljenjem stručnog savetnika.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac dovodi u sumnju i postojanje umišljaja, na koji način suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama navodeći da je okrivljeni za navedene poslove angažovao agenciju za vođenje poslovnih knjiga koja je bila u obavezi da stručno i kvalitetno obavlja poslove, jer okrivljeni nije imao saznanja u vezi sa obračunavanjem i plaćanjem poreza na dodatu vrednost, kao i poreza na prihod od kapitala. Zahtevom se ističe i da sud nije odredio novo veštačenje kojim bi se otklonile protivurečnosti u nalazima sudskog veštaka i stručnog savetnika, kojim navodima se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povreda odredbe člana 395. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milanke Mitrović, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković