O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu K.br.15/22 od 13.10.2023. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i produženo krivično delo zloupotreba služenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci. Okrivljeni VV je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Okrivljeni DD je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni ne izvrši novo krivično delo u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni GG je oglašen krivim da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, te određeno se da ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni ne izvrši novo krivično delo u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude. Okrivljeni ĐĐ je oglašen krivim da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, te istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni ne izvrši novo krivično delo u roku od godinu dana od dana pravosnažnosti presude. Okrivljeni BB je oglašen krivim da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.

Istom presudom prema okrivljenom AA je, na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u auto-školama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od tri godine, računajući od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Na osnovu odredbe člana 367. stav 7. u vezi člana 91. KZ, okrivljenom AA je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 700 evra, koji iznos je okrivljeni obavezan da uplati u korist budžeta Republike Srbije.

Prema okrivljenom VV je, na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u auto-školama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Prema okrivljenom DD je, na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u auto-školama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude, s tim da će se uslovna osuda opozvati ukoliko učinilac prekrši zabranu vršenja poziva ispitivača.

Prema okrivljenom GG je, na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u auto-školama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što će se uslovna osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva ispitivača.

Prema okrivljenom ĐĐ, je na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u auto-školama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što će se uslovna osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva ispitivača.

Prema okrivljenom BB, je na osnovu odredbe člana 85. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti predavača u autoškolama i mera zabrana obavljanja poziva ispitivača u komisijama za polaganje vozačkih ispita svih kategorija u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Na osnovu odredbe člana 367. stav 7. u vezi člana 91. KZ, okrivljenom BB je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnom delom i to novac u iznosu od 100 evra, koji iznos je okrivljeni obavezan da uplati u korist budžeta Repulike Srbije.

Okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, te su obavezani da na ime paušalnog iznosa Višem sudu u Požarevcu uplate iznos od po 20.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 103/24 od 12.03.2024 godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenih AA, BB i VV, pa je preinačena presuda Višeg suda u Požarevcu K. br. 15/22 od 13.10.2023. godine u delu odluke o kaznama u odnosu na ove okrivljene i to tako što je okrivljenom AA za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, a za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, dok je okrivljeni VV za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i okrivljeni BB za krivično delo primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok su žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV u preostalom delu i žalbe javnog tužioca, branilaca okrivljenih DD, GG i ĐĐ odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenih AA i BB, advokat Slobodan Cvetanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude u skladu sa navodima zahteva ili da ukine pobijene presude i spise premeta vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Goran Petrović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2 tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijene presude i okrivljene oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

- branilac okrivljenog GG, advokat Danica Spasić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine navedene presude i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači i okrivljenog GG oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenih BB i VV, advokat Borivoje Borović, zbog povrede zakona iz člana 288., 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine prvostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

-branilac okrivljenih DD i ĐĐ, advokat Slavica Mitrašinović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljene DD i ĐĐ osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Slobodana Cvetanovića, branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Gorana Petrovića, branioca okrivljenog GG – advokata Danice Spasić, branioca okrivljenih BB i VV – advokata Borivoja Borovića i branioca okrivljenih DD i ĐĐ – advokata Slavice Mitrašinović dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Neosnovani su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Slobodana Cvetanovića i branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Gorana Petrovića, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP kao i zahtev branioca okrivljenog GG – advokata Danice Spasić, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Slobodan Cvetanović ističe da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da su iskazi svih svedoka plod pritisaka i zastrašivanja od strane policijskih službenika, koji su prisiljavali građane ucenama da potpisuju zapisnike i da podnose krivične prijave i da ukoliko to ne učine, da će biti podnete krivične prijave protiv njih, postupajući na ovaj način suprotno odredbama člana 280. i 288. ZKP. Po oceni branioca, policijski službenici su prema svedocima postupali suprotno odrebama člana 9. ZKP i člana 16. i 84. KZ.

Na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u svom zahtevu ukazuje i branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Goran Petrović, takođe se pozivajući na povredu odredbe člana 9. ZKP i ukazujući da je sud oglasio krivim okrivljenog BB za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ isključivo na osnovu iskaza svedoka EE, kojeg nije neposredno ispitao na glavnom pretresu, već je samo pročitao njegov iskaz, iako nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 406. ZKP, a što je slučaj i sa iskazom svedoka ŽŽ, na čijem iskazu je zasnovana osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog VV za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, iako je navedeni svedok pismenim putem obavestila sud o datumu svog dolaska u sud radi ispitivanja.

Branilac, advokat Goran Petrović ukazuje da policijski službenici nisu poštovali odredbu člana 288. ZKP, da su obaveštenja od građana ishodovana pretnjama i zadržavanjem i krivičnim progonom kao i kršenjem člana 289. ZKP. S tim u vezi, branilac je, vezano za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim okrivljeni AA, citirao navode svedoka ZZ, II, JJ i KK, u pogledu krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. KZ za koje osuđen okrivljeni AA, citirao navode svedoka LL, LJLJ, i mal.MM, dok u pogledu krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je osuđen okrivljeni BB, citirao navode svedoka NN, EE, svedok ŽŽ te NJNJ .

I branilac advokat Danica Spasić je u zahtevu za zaštitu zakonitosti istakla povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazujući na nezakonit rad službenika unutrašnje kontrole OO i PP koji su sačinili krivične prijave, koje navodni podnosioci nikada nisu podneli, a što je potvrđeno iskazima svedoka kao i iskazima samih službenika unutrašnje kontrole OO i PP.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branilaca okrivljenih AA i BB - advokata Slobodana Cvetanovića, branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Gorana Petrovića i branioca okrivljenog GG – advokata Danice Spasić, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Sektor unutrašnje kontrole policije – uprava za poslove unutrašnje kontrole policije dana 03.06.2015. godine podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu krivičnu prijavu Ku br. 71/15 i dr., protiv okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, RR, SS, TT, ĆĆ, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i dr. Navedenu krivičnu prijavu su potpisali inspektor SUKP, glavni policijski savetnik OO i policijski službenik PP. U navedenoj prijavi je navedeno da je ista sačinjena na osnovu odredbe člana 288. stav 8. ZKP, pobrojani su materijalni dokazi, službene beleške o obaveštenjima primljenim od građana i zapisnici o prijemu krivičnih prijava.

Odredbom člana 288. stav 8. ZKP je propisano da policija na osnovu prikupljenih obaveštenja sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu se ne unosi sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza koji je osumnjičeni dao u skladu sa članom 289. ZKP.

Isti navodi zahteva, bili su istaknuti u žalbi branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG,te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Požarevcu K.br.15/22 od 13.10.2023.godine. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 8, stav četiri svoje odluke Kž1 br. 103/24 od 12.03.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, iz obrazloženja pobijanih presuda ne proizlazi da se zasnivaju na krivičnoj prijavi niti na zapisnicima o obaveštenjima primljenim od građana. Naime, prvostepeni sud je cenio u pogledu autentičnosti krivičnu prijavu i zapisnike o prijemu krivičnih prijava od 21.05.2025.godine podnete od strane NJNJ, zapisnik o prijemu krivične prijave od 26.05.2015.godine podnete od strane UU, zapisnik o prijemu krivične prijave od 20.05.2015.godine od strane II, zapisnik o prijemu krivične prijave od 26.05.2015.godine, podnet od strane JJ, zapisnik o prijemu krivične prijave od 26.05.2015.godine, podnet od strane CC, i to samo u vezi sa činjenicama o istinitosti podataka o licima koja su ove zapisnike potpisali, odnosno ko je, kada, gde i kome podneo krivičnu prijavu, dok samu sadržinu krivične prijave nije izveo kao dokaz. Drugostepeni sud je ocenio da krivične prijave po načinu nastanka ne predstavljaju nezakonit dokaz, te da su u prijavama navedena upozorenja da postoje posledice lažnog prijavljivanja, te pravo da zapisnik pročitaju ili da im se zapisnik pročita pre potpisivanja, a što je u skladu sa odredbom člana 281. stav 2. ZKP.

Osim toga, neosnovani su i navodi branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Gorana Petrovića, u delu da su iskazi svedoka EE i ŽŽ pročitani na glavnom pretresu, iako nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 406. ZKP.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodno primenom člana 405. tog zakonika ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 18.09.2023. godine pred Višim sudom u Požarevcu u predmetu K. br. 15/22, sudsko veće donelo rešenje da se na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP pročitaju iskazi svedoka ŽŽ, ČČ i EE.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sud je u konkretnom slučaju u svemu postupio u skladu sa citiranom zakonskom odredbom. Ovo iz razloga što iz izveštaja policijske uprave u Požarevcu-policijske stanice u Velikom Gradištu broj 38- 202/23 od 17.07.2023. godine proizilazi da policijski službenici, postupajući u vezi uručenja poziva za glavni pretres za lice EE, odlaskom na kućnu adresu imenovanog, istog nisu pronašli, a da je proverom kroz sistem i aplikaciju „prelasci i granice“ utvrđeno da je imenovani napustio teritoriju Republike Srbije dana 12.09.2021. godine, a nije postojala evidencija njegovog ulaska na teritoriju Republike Srbije, kao i da su policijski službenici operativnim radom došli do saznanja da EE boravi u Italiji ali nemaju saznanje kada se očekuje njegov dolazak. Isti izveštaji su za svedoka EE od strane policijske uprave sačinjeni i dana 27.07.2023. godine i 19.08.2023. godine, odnosno isti ni tada nije pronađen na adresi prijavljenog prebivališta.

Iz izveštaja policijske uprave u Požarevcu – policijska stanica Petrovac na Mlavi broj 230-2099/23 od 30.07.2023. godine proizilazi da su policijski službenici postupili po naredbi suda i tom prilikom u naselju ... tražili lice ŽŽ, ali istu nisu pronašli na adresi prebivališta, te su na osnovu operativnih saznanja došli do informacije da se ŽŽ nalazi u inostranstvu.

Imajući navedeno u vidu, u svemu su ispunjeni uslovi iz člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, s obzirom da svedoci EE i ŽŽ nisu mogli biti pronađeni, te su neosnovani navodi branioca advokata Gorana Petrovića da je u konkretnom slučaju prekršen zakon jer navedeni svedoci nisu neposredno ispitani pred sudskim većem koje je donelo presudu.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, branilac advokat Slobodan Cvetanović navodi da je prilikom osude njegovih branjenika, okrivljenih AA i BB za navedeno krivično delo primenjen zakon koji se ne može primeniti odnosno krivični zakon koji je važio do 11.09.2009. godine, za koje delo okrivljeni nisu mogli biti osuđeni jer su delo počinili nakon što je zakon prestao da važi. Ove navode branilac obrazlaže time da u izreci presude nije opisan bitan element bića krivičnog dela, a to je neposredno ili posredno zahtevanje ili primanja poklona ili druge koristi a koji elementi su propisani zakonom koji važi od 11.9.2009.. godine, a što je bitno za utvrđivanje direktnog umišljaja kod obojice okrivljenih za navedeno krivično delo.

I branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Goran Petrović u svom zahtevu ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom su sudovi prihvatili konstrukciju optužnog akta kojom se direktno povređuje odredba člana 367. stav 1. KZ, za koje delo su osuđeni okrivljeni AA i BB, a da nisu sagledali radnje izvršenja okrivljenih u odnosu na opšti pojam ovog krivičnog dela, što znači da su pogrešno zaključili da ne postoji razlika između obeležja bića krivičnog dela i objektivinih uslova inkriminacije naspram ostalih uslova na drugoj strani. I ovaj branilac smatra da su sudovi primenili zakon koji se ne može primeniti tako što u izreci presude nije navedeno da li su okrivljeni novac tražili i primili neposredno ili posredno, što znači da su sudovi izostavili obeležja krivičnog dela prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja dela i praktično primenili zakon iz 2006. godine koji je ranije važio i koji zakon se ne može primeniti.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Slobodana Cvetanovića i branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Gorana Petrovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 367. stav 1. KZ, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 367. KZ (Službeni Glasnik RS broj 72/09, koji se primenjivao od 11.09.2009. do 31.12.2012.godine) je propisano da službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina zatvora.

Odredbom člana 367. KZ (Službeni Glasnik RS broj 72/09, 121/12, koji se primenjivao od 01.01.2013. do 28.02.2018.godine) je propisano da službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina zatvora.

U izreci presude Višeg suda u Požarevcu K. br.15/22 od 13.10.2023. godine je navedeno da je okrivljeni AA kao službeno lice i to član ispitne komisije za polaganje vozačkog ispita, u istovremenom svojstvu vlasnika i direktora doo „Auto- škola ...“ ..., kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja u vezi sa polaganjem vozačkih ispita kandidata te auto-škole, postupajući u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, od kandidata zahtevao i primao poklon u novcu i to tako što je od kandidata ZZ primio poklon u novcu u iznosu od 100 evra, kako ne bi izvršio službenu radnju koju bi u okviru službenih ovlašćenja morao da izvrši te da je od istog kandidata dana 18.12.2014. godine primio novac u iznosu od 100 evra, nakon sprovedene službene radnje koju bi u okviru svojih službenih ovlašćenja morao da izvrši, kao i da je od neutvrđenog dana nakon 01.02.2015. do 09.04.2015. godine od TT i to najpre dana 03.02.2015. godine, zatim i dana 09.04.2015. godine primio poklon u novcu u iznosu od po 250 evra kako ne bi izvršio službene radnje koje bi morao da izvrši u okviru svog službenog ovlašćenja, i da je od II i njegove majke JJ zahtevao poklon u novcu u iznosu od 150 evra, kako ne bi izvršio službene radnje koje bi morao da izvrši u okviru svog službenog ovlašćenja, čime je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

U delu izreke presude koji se odnosi na okrivljenog BB je navedeno da je u svojstvu službenog lica-člana Ispitne komisije za polaganje vozačkih ispita u okviru auto škole „DŽDŽ“ ..., nakon 01.01.2011.godine do 23.08.2011.godine, postupajući u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, od kandidata za polaganje vozačkih ispita zahtevao i primio poklon u novcu, a sve kako ne bi izvršio službene radnje koje bi morao da izvrši u okviru svog službenog ovlašćenja, te od kandidata EE najpre zahtevao, a zatim i na ime poklona primio novac u iznosu od 100 evra, čime je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude navedeni su svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje su okrivljeni AA i BB pravnosnažno oglašeni krivim. Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnja izvršenja je propisana alternativno i ogleda se u zahtevanju ili primanju poklona ili druge koristi ili u primanju obećanja poklona ili druge koristi za sebe ili drugog, što znači da je za izvršenje predmetnog krivičnog dela dovoljno i da su okrivljeni samo primili poklon. U konkretnom slučaju, okrivljeni su oglašeni krivim da su izvršili i radnju zahtevanja i radnju primanja poklona.

Činjenica da u izreci presude nije precizirano da li su okrivljeni poklon zahtevali neposredno ili posredno ne znači da nije ostvareno biće krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ ili da je primenjen raniji zakon koji je važio do 11.9.2009.godine, iz razloga što bitan element ovog krivičnog dela predstalja alternativna radnja zahtevanja poklona. Navođenje da li je ono učinjeno neposredno ili posredno, u situaciji kada su prema slovu zakona kažnjiva oba, ukazuju na koji način je navedena radnja preduzeta, pa izostanak ove konkretizacije ne može dovesti do zaključka da delo koje je opisano nije krivično delo, kako se to neosnovano ukazuje.

S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih okrivljenih AA i BB, advokata Slobodana Cvetanovića i branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Gorana Petrovića kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela u odnosu na okrivljene AA i BB ne sadrži sve elemente krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i da je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Slobodan Cvetanović ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, opisanog pod tačkama 2A) i 2B) izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, tvrdeći da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Branilac navedeno obrazlaže time da je za izvršenje ovog krivičnog dela neophodan isključivo direktan umišljaj, što ovde nije slučaj, iz razloga što u Pravilniku o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita nije predviđena sankcija za ispitivača ako priđe kandidatu i komunicira sa njim, već je predviđeno samo sankcionisanje kandidata ako se služe nedozvoljenim sredstvima. Iz navedenog proizilazi da to što je okrivljeni komunicirao sa kandidatima ne znači da je izvršio navedeno krivično delo, već takvo ponašanje može predstavljati eventualno disciplinsku, moralnu, prekršajnu ili neku drugu odgovornost, ali ne i krivičnu. Branilac, advokat Slobodan Cvetanović ukazuje da je ista greška napravljena i u delu u kom je okrivljenom AA stavljeno na teret da je umišljajno podstrekao svog oca VV i to kao službeno lice, jer službeno lice ne može da zloupotrebljava ovlašćenja za podstrekavanje. Branilac smatra da okrivljeni u kritično vreme nisu imala status službenih lica, a pored toga okrivljenom AA nije stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u podstrekavanju niti je navedena odredba člana 34. KZ.

I branilac advokat Goran Petrović smatra da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i to za delo opisano pod tačkom 2A) presude, za koje je oglašen krivim okrivljeni AA, jer po oceni ovog branioca sama komunikacija između službenog lica i kandidata nije krivično delo niti je sankcionisano članom 11. stav 4. Pravilnika, te nema ni umišljaja okrivljenog. Po oceni branioca, vezano za radnju opisanu pod tačkom 2B) presude, krivični zakon je povređen jer nije moguće da se službena ovlašćenja zloupotrebljavaju podstrekavanjem, te da ni okrivljeni AA ni VV u trenutku izvršenja radnji nisu imali svojstvo službenog lica, niti je konkretno navedeno na šta je okrivljeni AA podstrekao okrivljenog VV.

Vrhovni sud je kao neosnovane ocenio navode branioca okrivljenih AA i BB, advokata Slobodana Cvetanovića i branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Gorana Petrovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 359. stav 1. KZ koji se odnose na okrivljenog AA, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ je propisano da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kako korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude Višeg suda u Požarevcu K.br.15/22 od 13.10.2023.godine je između ostalog navedeno: 2A)da je okrivljeni AA dana 23.12.2014. godine kao službeno lice i to član ispitne komisije za polaganje vozačkog ispita, u istovremenom svojstvu vlasnika i direktora d.o.o „Auto-škole ...“ kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja u vezi sa polaganjem vozačkih ispita kandidata te auto-škole,..........., prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, postupajući suprotno odredbi člana 9. stav 5. Pravilnika ........., vršio nedozvoljenu komunikaciju sa kandidatima u vidu davanja ovim kandidatima određenog broja tačnih odgovora na testu za koji kandidati nisu imali potrebno znanje, pa je na taj način kandidatima MM i LJLJ pribavio korist u vidu polaganja teorijskog ispita „B“ kategorije bez posedovanja potrebnog znanja, na taj način što je istima saopštio da ostanu u prostoriji za polaganje ispita nakon što drugi kandidati izađu po svom završetku polaganja ispita, da bi potom uz prećutnu saglasnost GG, drugog člana ispitne komisije, pojedinačno prilazio i diktirao određeni broj odgovora na pitanja sa testa za koje ovi kandidati nisu imali potrebno znanje, te im je tako omogućio polaganje ovog ispita, kao i 2B)da je u vremenskom periodu od 25.2.2015. godine do 18.3.2015. godine, u ..., iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavio korist kandidatu LL u vidu mogućnosti polaganja teorijskog dela ispita za vozače „B“ kategorije, a bez ispunjenosti uslova u vidu pohađanja najmanje 40 časova teorijske obuke po osnovu člana 7. Pravilnika o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače, na taj način što je znajući da kandidat nije u mogućnosti da prisustvuje svim propisanim časovima teorijske obuke, prethodno umišljajno podstrekao svog oca opt. VV u komunikacijama od 25.2.2015. i 27.2.2015. godine, da ovaj kao službeno lice vlasnik i direktor DOO "Auto škole ...“ ..., u službene isprave Dnevnik teorijske obuke i Registar za osposobljavanje kandidata za vozače te auto škole, retroaktivno unese neistinite podatke da je imenovana u periodu 15.1.2015. do 31.1.2015. godine pohađala časove teorijske obuke i izda joj potvrdu o završenoj teorijskoj obuci sa datumom 31.1.2015. godine, po osnovu čega je optuženi AA omogućio ovom kandidatu da u Auto-školi „...“ u ... polaže teorijski ispit počev od dana 18.3.2015. godine, čime je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Pravilnikom o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencija o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit, propisan je tok teorijskog, odnosno praktičnog ispita („Službeni glasnik RS“ br.93/13), koji Pravilnik je stupio na snagu 26.10.2013. godine, predviđen je kompletan postupak organizovanja, sprovođenja, kao i sam način polaganja vozačkog ispita, pri čemu je članom 9. stav 5. propisano da nakon započinjanja teorijskog ispita nije dozvoljena komunikacija između kandidata, odnosno kandidata i ispitivača.

Odredbom člana 7. Pravilnika o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače („Službeni glasnik RS“ br.93/13) je propisano da ukupan fond časova teorijske obuke iznosi 40, i to u okviru osnovnog fonda, najmanje 25 časova predavanja i najmanje 8 časova vežbi, a posebnog fonda časova najmanje 5 časova predavanja i najmanje 2 časa vežbi, kao i odredbe člana 36. stav 1. istog Pravilnika, kojim je propisan najmanji broj časova praktične obuke za vozače „B“ kategorije, koji takođe iznosi 40 časova.

Dakle, u izreci prvostepene presude je navedeno da je okrivljeni AA, kao službeno lice, postupajući u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, prekoračio granice svog službenog ovlašćenja i iskoristio svoj službeni položaj da bi drugima pribavio korist, postupajući suprotno odredbi člana 7. i 9. stav 5. Pravilnika o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, pa su na ovaj način u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim. S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela i da se eventualno u radnjama okrivljenog ostvaruju uslovi za neku drugu odgovornost, ali ne i krivičnu, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima branilaca okrivljenih, okrivljeni AA i VV su u trenutku izvršenja dela imali svojstvo službenih lica, s obzirom da iz rešenja MUP-a RS 03/8 broj 224-32/15 od 03.02.2015. godine za PD „Auto-škola ...“, čiji je direktor i vlasnik okrivljeni VV i rešenja MUP-a RS 03/09 broj 224-31/15 od 03.02.2015.godine za PD „Auto-škola ...“, čiji je direktor i vlasnik okrivljeni AA proizilazi da je ovim auto-školama dozvoljeno da obavljaju poslove osposobljavanja kandidata za vozače motornih vozila i da su isti bili članovi ispitnih komisija za polaganje, shodno članu 236. ZOBS.

Po oceni ovog suda, neosnovani su navodi branilaca okrivljenog AA vezani za krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ kojima se ukazuje na opisano podstrekavanje drugog lica. Naime, okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odnosno da je izvršio dva krivična dela u vremenskoj povezanosti i to tako što je prvo krivično delo opisano pod tačkom 2A) izvršio prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja a drugo krivično delo opisano pod tačkom 2B) tako što je iskoristio svoj službeni položaj, u oba slučaja da bi drugim licima pribavio korist, čime su opisani bitni elementi ovog krivičnog dela. Navodi opisani pod tačkom 2B) izreke presude, da je okrivljeni AA podstrekao svog oca okrivljenog VV da preduzme određenu radnju, predstavljaju činjenični opis radnje iskorišnjavanja svog službenog položaja, odnosno konkretizaciju na koji način je okrivljeni iskoristio svojstvo člana ispitne komisije za polaganje vozačkog ispita i svojstvo vlasnika i direktora d.o.o „Auto-škole ...“ da bi kandidatu LL pribavio korist u vidu mogućnosti polaganja teorijskog dela ispita za vozače „B“ kategorije, te su neosnovani navodi branilaca okrivljenog da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 34. KZ, ovo tim pre što je okrivljeni oglašen krivim za produženo krivično delo pri čemu se u toj situaciji krivična dela kvalifikuju po najtežoj kvalifikaciji.

Iako je branilac okrivljenog GG, advokat Danica Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označila i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, u obrazloženju ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, odnosno ne navodi zbog čega delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo i na koji način je primenjen zakon koji se ne može primeniti. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG, advokata Danice Spasić u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, pa se u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

U ostalom delu svog zahteva branilac okrivljenog GG, advokat Danica Spasić ističe da tokom postupka sud nije posebno ispitivao svedoke i predočavao im razlike u ranije datim iskazima, te kao tačne uzimao delove iskaza kojima se okrivljeni terete, kao i da u snimljenim telefonskim razgovorima ne postoje komunikacije između okrivljenog GG i okrivljenih AA i VV i da se okrivljeni GG ne spominje u razgovorima između drugih lica. I branilac, advokat Slobodan Cvetanović u ostalom delu svog zahteva ukazuje da tokom postupka nije sa izvesnošću utvrđeno da su okrivljeni AA i BB izvršili krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, te da je sud zasnovao presudu samo na osnovu iskaza svedoka, a da pritom nije pronađen novac od navodnog primanja mita, pri čemu su svedoci potvrdili da se okrivljeni BB nije susreo sa licem koje mu je dalo mito. Branilac advokat Goran Petrović u ostalom delu svog zahteva navodi da je odbijen predlog odbrane da se preslušaju razgovori nastali kao rezultat posebnih dokaznih radnji, već je sud samo selektivno odredio koji delovi razgovora će se preslušati, pa je na ovaj način povređeno pravo okrivljenih na odbranu.

Na opisani način, po oceni Vrhovnog suda, branioci okrivljenih AA i BB - advokat Slobodan Cvetanović, branilac okrivljenih BB, BB i VV – advokat Goran Petrović i branilac okrivljenog GG – advokat Danica Spasić u ostalom delu svojih zahteva u suštini ukazuju na povredu člana 440. ZKP, tako što osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB i VV, advokata Borivoja Borovića je po oceni ovog suda nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka i to propisana članom 485. stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Iako branilac okrivljenih BB i VV, advokat Borivoje Borović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navedenu povredu obrazlaže na taj način što tvrdi da se iz izvedenih dokaza ne može sa potrebnim stepenom sigurnosti utvrditi postojanje krivice kod okrivljenih BB i VV, te da odbrana okrivljenog VV nije osporena niti jednim izvedenim dokazom, kao i da je iskaz svedoka ŽŽ u skladu sa iskazom ovog okrivljenog i zajedno predstavljaju jednu celinu, te njihovi iskazi uz materijalne dokaze osporavaju zaključke nižestepenih sudova u obrazloženjima presuda. Branilac advokat Borivoje Borović još ukazuje da sud nije dovoljno cenio medicinsku dokumentaciju vezanu za svedokinju ŽŽ koja je navela da je deo izjave dala pod pritiskom i pretnjama policije.

Ovakvi navodi branioca okrivljenih, po nalaženju ovog suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pravosnažnim odlukama i ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. stav 1. ZKP.

Branilac advokat Borivoje Borović još ukazuje da su svi svedoci – kandidati za polaganje vozačkog ispita koji su podnosili krivične prijave u svojim iskazima izjavili da su pozvani telefonom da odmah dođu u policiju gde su potom instruisani da podnose krivične prijave, a što je suprotno članu 288. ZKP, ne dovodeći pri tome u vezu ove navode sa bilo kojom odredbom iz člana 485 stav 4 ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 288. ZKP i 440. stav 1. ZKP ne predstavljuju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozovljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB i VV, advokata Borivoja Borovića ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac advokat Borivoje Borović ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zateva branilac ne konkretizuje u čemu se povrede zakona sastoje s obzirom da ne navodi na koji način je prekoračena optužba i primenjen zakon koji se ne može primeniti. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB i VV, advokata Borivoja Borovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih DD i ĐĐ, advokata Slavice Mitašinović je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidi citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenima DD i ĐĐ presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 103/24 od 12.03.2024. godine dostavljena dana 15.05.2024. godine, a da je njihov branilac, advokat Slavica Mitrašinović podnela sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dana 19.06.2024. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Višeg suda u Požarevcu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih DD i ĐĐ, advokata Slavice Mitrašinović odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković