Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Janićijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Janićijevića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istog samo je formalno označiio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, ukazivanjem da je okrivljeni u svojoj odbrani naveo da je on električno brojilo nasledio od svog oca sada pokojnog VV, da isti nikada nije ni dirao jer je kao poljoprivrednik neuk i ne sme da išta oko električne energije radi, da je svedok GG koji je u ime EPS-a vršio kontrolu brojila i potrošnje u svom iskazu naveo da se radi o ujednačenoj potrošnji domaćinstva okrivljenog u toku dužeg vremenskog perioda pre navodne krađe, te da nema nikakve sumnjive promene na električnom brojilu, a da je istu primetio o tome bi obavestio isporučioca, te da nalaz i mišljenje veštaka elektrostruke jasno ukazuje na nepostojanje oduzimanja tuđe stvari – električne energije obzirom da je okrivljeni plaćao svu utrošenu električnu energiju koja je moguće da se utroši u jednom planinskom seoskom domaćinstvu sa minimalnim električnim aparatima, te da u spisima predmeta postoje dva zapisnika radnika EPS-a koji su bitno protivrečni u pogledu postojanja krađe električne energije, što je i veštak konstatovao u svom nalazu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Janićijevića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                  Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić