Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Željko Simić, formalno označavajući povrede zakona iz člana 3. i 15. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to propisane članom 485. stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Branimir Marković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zasnovane na službenom dokumentu koji je sadržao netačne podatke i to na izveštaju PS Vlasotince od 21.04.2025. godine, u kom je navedeno da se dana 05.10.2024. godine oštećena VV obratila dežurnoj službi PS Vlasotince i prijavila da nju i članove njene porodice uznemirava ... BB, ali da je u toku postupka odbrana dostavila sudu izveštaj PS Vlasotince od 17.03.2025. godine, u kom je navedeno da dana 05.10.2024. godine nije obavljen razgovor sa navedenim licem, čime je opovrgnut prvobitni izveštaj. Međutim, prvostepeni sud se u svojoj odluci nije bavio pitanjem koji od dva izveštaja je tačan, već je samo prihvatio izveštaj od 21.04.2025. godine i na njemu zasnovao osuđujuću presudu. Branilac još ističe da u obrazloženju prvostepenog suda stoji da privatna tužilja kritičnog dana nije prijavila policiji da je uznemiravala okrivljena AA, da bi u nastavku obrazloženja bilo navedeno da je dokazano da je ova okrivljena izvršila predmetno krivično delo, iz čega proizilazi da je sud izvršio takozvanu slobodnu ocenu dokaza, a privatna tužilja nije dokazala krivicu okrivljenih, već su isti tokom postupka morali da dokazuju svoju nevinost. Sa druge strane, drugostepeni sud je samo paušalno prihvatio navode iz prvostepene odluke, bez detaljne analize izvedenih dokaza.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenih na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenih ukazuje da su izreke prvostepene i drugostepene presude protivrečne same sebi, odnosno razlozima presude, da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, da su ti razlozi nejasni i protivrečni, da o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i da su izreke presuda nerazumljive, čime branilac suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenih ukazuje i na povredu zakona iz člana 3. ZKP, jer sud nije uzeo u obzir okolnosti koje su okrivljenima išle u prilog, kao i na povredu zakona iz člana 15. stav 2. ZKP, jer je teret dokazivanja tokom postupka bio na okrivljenima.

Kako povrede odredbi članova 3., 15. stav 2., 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB, advokata Branimira Markovića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković