Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjene povrede zakona iz člana 441. stav 1. u vezi člana 261. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Mladenovcu Spk 131/19 od 26.08.2019. godine, prihvaćen Sporazum o priznanju krivičnog dela, zaključen između Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu i okrivljenog AA, pa je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 30. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od tri godine ne izvrši novo krivično delo, a istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, troškove odbrane koji će biti opredeljeni posebnim rešenjem i troškove nastale pred Osnovnim javnim tužiocem u Mladenovcu, u iznosu od 30.000,00 dinara.

Odlučujući o zahtevu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Mihajla Bogdanova, za naknadu troškova krivičnog postupka od 29.08.2019. godine, Osnovni javni tužilac u Mladenovcu je rešenjem Kt 767/19-Kto 316/19 od 10.09.2019. godine, odredio isplatu naknade na ime nužnih izdataka braniocu po službenoj dužnosti u iznosu od 10.944,00 dinara, i to na ime troškova prevoza sopstvenim vozilom, dok je zahtev branioca za isplatu nagrade, odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da odredba člana 261. stav 4. ZKP, ne obuhvata nagradu branioca kao deo troškova koji se isplaćuje iz sredstava organa unapred. Osnovni sud u Mladenovcu je rešenjem 424/19 od 23.09.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, nalazeći da je pravilan stav javnog tužioca da je taj organ u obavezi da isplati samo naknadu za nužne izdatke, a ne i za nagradu branioca.

Nakon toga, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog je dana 08.10.2019. godine, Osnovnom sudu u Mladenovcu podneo zahtev za isplatu trošova krivičnog postupka nastalih kako pred Osnovnim javnim tužiocem tako i pred Osnovnim sudom o kom zahtevu je Osnovni sud u Mladenovcu odlučio pobijanim prvostepenim rešenjem kojim je određeno da se braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog isplati iznos od 24.000,00 dinara i to na ime nagrade za odbranu okrivljenog pred sudom i za sastav troškovnika, pri čemu je u obrazloženju rešenja navedeno da sud nije razmotrao troškove nastale pred javnim tužiocem jer je o istim odlučeno rešenjem Osnovnog javnog tužioca od 10.09.2019. godine.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Osnovni sud u Mladenovcu doneo je pobijano drugostepeno rešenje kojim je žalbu odbio kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji navod Republičkog javnog tužioca da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 261. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, obuhvataju sve troškove postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Međutim, u konkretnom slučaju, Osnovni javni tužilac u Mladenovcu je nakon donošenja pravnosnažne presude Osnovnog suda u Mladenovcu Spk 131/19 od 26.08.2019. godine, a pre donošenja pobijanih pravnosnažnih rešenja, odlučivao o troškovima krivičnog postupka koji su nastali pred tim organom i to rešenjem Kt 767/19 - Kto 316/19 od 10.09.2019. godine, koje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Kv 423/19 od 23.09.2019. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja, a protiv kojih odluka ni okrivljeni ni Republički javni tužilac nisu koristili mogućnost korišćenja vanrednog pravnog leka u smislu da su podneli zahtev za zaštitu zakonitosti.

Stoga je, po nalaženju ovoga suda, Osnovni sud u Mladenovcu, pravilno pobijanim pravnosnažnim rešenjima odlučivao samo o troškovima krivičnog postupka nastalim pred tim organom, a ne i pred javnim tužiocem, jer je o troškovima nastalim pred javnim tužilaštvom već pravnosnažno odlučeno, u vezi sa čim su, a nasuprot navodima zahteva Republičkog javnog tužioca, u obrazloženju pobijanih rešenja dati jasni i dovoljni razlozi, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Iz iznetih razloga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Sledstveno iznetom neosnovano se zahtevom ističe da je sud pobijanim odlukama povredio i odredbu člana 261. stav 1. tačka 7) ZKP, i da je time odlukom o troškovima krivičnog postupka na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić