Na osnovu odredaba članova 91. i 92. stav 1. KZ, od okrivljenog Dušana Sarića oduzeta je i imovinska korist pribavljena krivičnim delom, i to strani novac u iznosu od 1.515 evra, te 100 švajcarskih franaka, kao i domaći novac u iznosu od 300,00 dinara. Istovremeno je određeno da će domaći novac u iznosu od 34.850,00 dinara, koji je od okrivljenog Dušana Sarića oduzet po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Novi Sad, OKP grupa za suzbijanje narkomanije i krijumčarenja od 16.06.2015. godine na osnovu člana 151. ZKP po pravnosnažnosti presude biti vraćen okrivljenom.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni Dušan Sarić i ostali okrivljeni obavezani su da naknade troškove krivičnog postupka u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.693/24 od 19.03.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i branilaca okrivljenih Dušana Sarića, AA i BB, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.19/17 od 03.06.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dušana Sarića – advokat Stevan Obrenov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istvoremeni zahtev da Vrhovni sud shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se odlaže izvršenje kazne zatvora u odnosu na okrivljenog Dušana Sarića.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, i to na izveštaju o prikupljanju podataka iz mobilnog telefona i SIM kartica UKP Službe za specijalne istražne metode – Odeljenja za elektronski nadzor od 17.06.2016. godine i na izveštaju o veštačenju telefonskih komunikacija od 15.11.2016. godine, jer prema stavu branioca za predmetno veštačenje komunikacije nije postojala odgovarajuća naredba za veštačenje VJT u Novom Sadu, shodno članu 118. ZKP, niti je postojao nalog sudije za prethodni postupak u smislu člana 286. stav 3. ZKP.

Izložene navode zahteva Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP je propisano da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Stavom 3. istog člana je propisano da po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, dok je stavom 4. istog člana propisano da o preduzimanju mera i radnji iz stava 2. i 3. tog člana, policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Iz spisa predmeta proizlazi da se Naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr. 58/16 od 29.02.2016. godine odnosi na brojeve telefona koji su oduzeti, pored ostalog, od okrivljenog Dušana Sarića, u kojoj naredbi je navedeno da će pretresanje mobilnih telefona izvršiti ovlašćena službena lica MUP-a RS – Direkcija policije – UKP Služba za specijalne istražne metode Beograd, a po predlogu za donošenje ove naredbe VJT u Novom Sadu Kti 11/16 od 29.02.2016. godine. Nakon toga, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu je dopisom Kti 11/16 od 29.08.2016. godine, Policijskoj upravi u Novom Sadu – Odeljenje kriminalističke policije dostavio zahtev za pružanjem pomoći Kti br.11/16 od 29.08.2016. godine, na osnovu člana 298. stav 4. ZKP, kako bi Odeljenje analitike tog organa izvršilo uvid u podatke prikupljene od strane Odeljenja za elektronski nadzor iz mobilnih telefona i SIM kartica koji su privremeno oduzeti, pored ostalog, od okrivljenog Dušana Sarića, te je MUP RS, postupajući po ovom zahtevu sudu dostavio izveštaj o veštačenju telefonske komunikacije između okrivljenih od 15.11.2016. godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i stanje u spisima predmeta, to je izveštaj o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica UKP Službe za specijalne istražne metode, Odeljenja za elektronsi nadzor od 17.06.2016. godine i izveštaj o veštačenju telefonske komunikacije UKP - Služba za specijalne istražne metode, Odeljenja za elektronsi nadzor od 15.11.2016. godine, sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 3. ZKP, te člana 298. stav 4. ZKP, te su po oceni ovoga suda navedeni dokazi zakonito pribavljeni i, suprotno navodima zahteva, na njima se može zasnovati sudska odluka. Stoga je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističe da nezakonit dokaz predstavlja i zapisnik o saslušanju saizvršioca AA, sačinjen u prostorijama PU Novi Sad od 16.06.2015. godine.

S tim u vezi, branilac okrivljenog Dušana Sarića u podnetom zahtevu navodi da je zapisnik sačinjen suprotno odredbama člana 85. stav 3. i stav 5. ZKP, jer na zapisniku nije konstatovano izričito izjašnjenje okrivljenog da neće uzeti branioca po sopstvenom izboru, niti upozorenje da će mu u tom slučaju biti postavljen branioc po službenoj dužnosti, nalazeći da se zbog toga na iskazu ovog saokrivljenog ne može zasnivati sudska odluka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA sastavljen u MUP-u, Direkcija policije PU Novi Sad dana 16.06.2015. godine na osnovu člana 232. stav 1. i člana 289. stav 4. ZKP, te da su policijski službenici u smislu odredbe člana 289. stav 3. ZKP obavestili javnog tužioca Slobodana Josimovića, koji je prisustvovao saslušanju. Okrivljenom su saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Pored ovlašćenog službenog lica i zapisničara te javnog tužioca, okrivljeni se u smislu člana 85. stav 3. ZKP, a nakon što mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem Veselinom Vulevićem koji je angažovan po službenoj dužnosti, izjavio da je razumeo svoja prava i da će izneti svoju odbranu u prisustvu tog branioca, nakon čega su bez primedbi potpisali zapisnik, koji je potpisan još i od strane zapisničara i ovlašćenog službenog lica, te javnog tužioca Slobodana Josimovića.

Imajući u vidu navedeno, te odredbu člana 289. stav 1. ZKP, kojim je propisano da, kada policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela – može ga pozvati u svojstvu osumnjičenog, u kom pozivu će se upozoriti da ima pravo da uzme branioca, te da je stavom 3. istog člana propisano da će o postupanju u smislu odredaba stava 1. i 2. tog člana policija bez odlaganja obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju ili saslušanje poveriti policiji, te da je u konkretnom slučaju u svemu postupljeno u skladu sa ovom zakonskom odredbom, kao i da se okrivljeni AA izjasnio da će svoju odbranu izneti u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, te ga je dakle prihatio kao svog branioca, to je očigledno da se na ovom zapisniku, suprotno navodima zahteva, može zasnovati sudska odluka, obzirom da je zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Sarića – advokata Stevana Obrenova, odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković