U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Srđana Spasojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 446/17 od 22.05.2018. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 131/18 od 24.07.2018. godine, u sednici veća održanoj 06.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 446/17 od 22.05.2018. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 131/18 od 24.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 446/17 od 22.05.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ta kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude u utvrđenu kaznu uračunaće se vreme provedeno u pritvoru od 10. do 23.12.2016. godine.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Kraljevu je presudom Kž1 131/18 od 24.07.2018. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog adv. Srđan Spasojević zbog povreda zakona – član 438. stav 1. tačka 8) i 11) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahev za zaštitu zakonitosti osnovan i obe presude preinači u oslobađajuće ili predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo jer je isto definisano posledicom, odnosno radnja izvršenja je sadržajno različita ali je određena trajnim glagolom tako da nasilje u porodici predstavlja model ponašanja a ne pojedinačni incident.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ – primena nasilja, pretnja da će se napasti na živog ili telo ili drsko ili bezobzirono ponašanje, čime učinilac ugoržava (trajno) telesni integritet ili / i duševno stanje oštećenog.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koja je, dakle, definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Shodno tome okrivljeni je, suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju dana 10.12.2016. godine (... ti mamicu u ..., naučiću ja tebe pameti, istrebiću vas ko zverkice, pri tome držeći u ruci malu sekiru...i istom vitlajući i zamahujući prema oštećenoj) – ugrozio telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, svoje snaje, te time ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ. Stoga su navodi zahteva da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, međutim, u zahtevu navedenu povredu ne obrazlaže, odnosno ne ukazuje u kom smislu nije rešen predmet optužbe, već navodi da nije utvrđeno da li su radnje koje su okrivljenom stavljene na teret objektivno ugrozile spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje oštećene, tim pre što se u konkretnom slučaju radi o odnosima koji su već duže poremećeni, da ni oštećena u pogledu ponašanja i ophođenja prema okrivljenom nije ostala dužna, da je okrivljeni taj koji je duže vreme bio ugrožen...čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Takođe, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koju branilac navodi kao razlog podnošenja zahteva, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Najzad, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u zahtevu u vezi sa tom povredom ne daje nikakvo obrazloženje.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                              Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić