U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Stokovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stokovića - advokata Petra Ognjanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br. 232/21 od 22.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 181/25 od 12.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stokovića - advokata Petra Ognjanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br. 232/21 od 22.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 181/25 od 12.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 7K.br. 232/21 od 22.10.2024. godine, u stavu I, okrivljeni Milan Stoković oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrana napuštanja stana od 27.10.2020. godine do 12.07.2022. godine. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke presude. U stavu II izreke presude, okrivljeni Milan Stoković oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 181/25 od 12.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Milana Stokovića - advokata Petra Ognjanovića i presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br. 232/21 od 22.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milana Stokovića - advokat Petar Ognjanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ali pred izmenjenim većem ili iste preinači u celini ili delimično. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stokovića - advokata Petra Ognjanovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog, advokat Petar Ognjanović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer su dokazi na osnovu kojih se izvodi zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo proistekli iz nezakonite dokazne radnje pretresanja stana, preduzete navodno na osnovu saglasnosti tada maloletnog AA. U vezi sa iznetim, branilac navodi da maloletni AA nije poučen o pravu na branioca, a što jasno proizlazi iz zapisnika o pretresanju stana. Naime, u štampanoj formi zapisnika o pretresanju stana stoji kako je držalac poučen o pravu da angažuje branioca pa se dalje navodi „zahteva/ne zahteva prisustvo branioca“, a kako bi se jedno od ta dva podvuklo ili zaokružilo od strane lica koje popunjava zapisnik u zavisnosti od odgovora držaoca na pouku. Međutim, u konkretnom slučaju, izostao je navod da li držalac zahteva ili ne zahteva prisustvo branioca. U prilog navedenom, branilac citira presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1155/2021 od 02.11.2021. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije, izuzetno i bez naredbe suda, mogu da uđu u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 27.10.2020. godine utvrđeno je da je izvršeno pretresanje stana u Beogradu, GO Zemun, ulica ... broj .., da su pretresanju stana prisustvovali svedoci BB i VV, da je pretresanje stana izvršeno uz saglasnost držaoca stana maloletnog AA, kao i da je isto izvršeno na osnovu odredbe člana 158. stav 1. ZKP, odnosno bez naredbe suda. Takođe je utvrđeno da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisan od strane tada maloletnog AA, kao držaoca stana, bez primedbe.

Pri tome, mora se na ovom mestu napomenuti, budući da je zapisnik o pretresanju stana sačinjen u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, nije od uticaja činjenica da AA kritičnom prilikom nije poučen o pravu na branioca.

Imajući u vidu da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP i da je postojala saglasnost držaoca stana –AA, Vrhovni sud nalazi da su navedeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Stokovića neosnovani i navedeni dokaz ne predstavlja nezakoniti dokaz na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Vrhovni sud je imao u vidu i presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1155/2021 od 02.11.2021. godine na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali nalazi da ista nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu imajući u vidu da nisu iste okolnosti pod kojima je obavljeno pretresanje ( u predmetu KZZ 1155/2021 je dokazna radnja pretresanje sprovedena u skladu sa odredbom člana 156. ZKP).

Po stavu odbrane, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 27.10.2020. godine je nezakonit dokaz i iz razloga što o pretresanju stana nije obavešten roditelj ili staratelj, niti organ starateljstva maloletnog AA, niti su kritičnom prilikom postupali policajci za maloletnike ili policajac koji poseduje sertifikat za postupanje sa maloletnim licima. Takođe, po stavu odbrane navedeni dokaz je nezakonit iz razloga što je radnja pretresanja preduzeta isključivo na osnovu saglasnosti volje maloletnog lica, koji ne može proizvoditi pravno dejstvo, jer ista volja nije pravno relevantna kada je saopštena od strane maloletnog lica.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 8., stav treći i strani 9. i strani 10. stav prvi, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Imajući u vidu sve napred navedeno neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda vezane za trenutak kada su ovlašćena službena lica saznala da je u pitanju maloletno lice – AA.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to izneti navodi zahteva nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković