Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelnom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB, advokata Svetislava Bojića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije POI-Po4.br. 8/23 od 07.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-POI 8/24 od 28.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB, advokata Svetislava Bojića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije POI-Po4.br. 8/23 od 07.06.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-POI 8/24 od 28.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije POI- Po4.br. 8/23 od 07.06.2024. godine usvojeni su zahtevi Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje Korupcije OIK.Ko.br. 35/23 i OIK.Ko.br. 36/23 od 22.11.2023. godine za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, pa se od vlasnika okrivljenog AA i vlasnika okrivljene BB, privremeno oduzima imovina navedena i detaljno opisana u izreci rešenja tačka 1.-4. izreke rešenja.

Istim rešenjem upravljanje privremeno oduzetom imovinom povereno je Ministarstvu pravde Republike Srbije – Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Rešenjem je određeno da privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela traje najduže dok sud ne odluči o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, s tim što će sud najmanje jednom godišnje, po službenoj dužnosti, a do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine, preispitati odluku o privremenom oduzimanju imovine proisteklo iz krivičnog dela.

Odlučujući o žalbama okrivljene BB i branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Mirislava Dmitrovića i advokata Svetislava Bojića, Apelacoini sud u Beogradu je rešenjem Kž-POI 8/24 od 28.10.2024. godine iste odbio kao neosnovane.

Branilac okrivljenog AA i okrivljene BB, advokat Svetislav Bojić podneo je blagovremeno zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 2) i 3), člana 439. stav 1. tačka 3) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijana rešenja i odbije zahtev Višeg javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije OIK.Ko.br. 36/23 od 22.11.2023. godine, kao neosnovan.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA i okrivljene BB, advokat Svetislav Bojić zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim obrazlažući ih branilac navodi da nižestepeni sudovi pobijanim rešenjima nisu na pravilan način utvrdili vrednost privremeno oduzete nepokretnosti na Novom Beogradu – kuće izgrađene bez odobrenja za gradnju, koja kao takva ne može imati tržišnu vrednost niti se može prometovati, osporavajući zahtevom način utvrđivanja vrednosti parcele i stambenog objekta koja se mora utvrđivati na dan njegovog sticanja po ceni po kojoj je stečen, a ne po tržišnoj, ističući zahtevom i odbranu okrivljenog osporavajući ocenu izvedenih dokaza, zauzimajući stav da je vrednost oduzete imovine u očiglednoj nesrazmeri sa stvarnim prihodima okrivljenih i da ne postoji nesrazmera između zvaničnih prihoda i utvrđenih rashoda, jer nema dokaza da je AA vlasnik jahte, pri čemu nije uzeto u obzir da je BB putem prodaje nasledstva u ... ostvarila prihod od 35.000 evra niti je evidentirana naplata od osiguranja „Dunav“ u iznosu od 1.759,936 dinara, pri čemu okrivljeni nisu upisani kao vlasnici nepokretnosti u listu nepokretnosti, čime suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima iz pravnosnažnih odluka i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznoseći sopstvene činjenične zaključke vezane za zakonitost prihoda okrivljenih, dakle osporavajući utvrđeno činjenično stanje, čime suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, takođe se ističe i da se parcela na kojoj se nalazi privremeno oduzeti stambeni objekat prema stanju u katastru nepokretnosti, ne nalazi u vlasništvu okrivljenog, kao i da okrivljeni nisu vlasnici stambenog objekta, koji je izgrađen bez odobrenja za gradnju, pa okrivljeni nisu ni upisani kao vlasnici u listu nepokretnosti, a u tom pravcu se ukazuje i na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 353/2023 od 11.04.2023. godine. Međutim, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je navedeni stambeni objekat vanknjižno vlasništvo okrivljenog AA, zbog čega se navedena presuda ne odnosi na ovu situaciju, dok se u pomenutom delu podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti takođe osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kao razloge podnošenja zahteva, branilac okrivljenih navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, dok ostalim navodima zahteva, iako ne numeriše ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da u obrazloženjima pobijanih rešenja nisu navedeni jasni razlozi za ispunjenost uslova za privremeno oduzimanje imovine, a u vezi sa tim i člana 3. stav 1. tačka 2) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, te člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u vezi sa članom 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev branioca okrivljenog AA i okrivljene BB, advokata Svetislava Bojića, ocenio nedozvoljenim.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković