Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu odredaba člana 103. stav 1. tačka 6) i člana 104. stav 6. KZ. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da ako postoji predmetno krivično delo ono je izvršeno samim zauzimanjem zemljišta zbog čega se kao vreme izvršenja krivičnog dela ne može smatrati period od juna meseca 2016. godine do novembra meseca 2017. godine, te da je neprihvatljiv stav drugostepenog suda da se ovo krivično delo ima smatrati „trajnim krivičnim delom“ i da ga karakteriše trajna radnja i „protivpravno trajanje“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Naime, prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela protivpravno zauzimanje tuđeg zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ datom u izreci prvostepene presude okrivljeni je u periodu od juna meseca 2016. godine do neutvrđenog dana u novembru 2017. godine protivpravno zauzeo deo tuđeg zemljišta, iz kog opisa proizlazi da se „zauzimanje“ u konkretnom slučaju sastoji u ostvarivanju protipravne državine na nepokretnoj stvari – zemljištu u dužem vremenskom periodu, zbog čega rok zastarelosti u konkretnom slučaju počinje da teče od trenutka prestanka protipravnog stanja, odnosno od novembra 2017. godine, pa bi u smislu odredaba člana 103. stav 1. tačka 6) i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedeno krivično delo nastupila protekom dana 01.11.2023. godine. Iz navedenog proizlazi da su pobijane presude, i prvostepena presuda od 29.03.2021. godine i drugostepena presuda od 07.09.2021. godine donete pre nastupanja aspolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da okrivljeni sporno zemljište nije protivpravno zauzeo, već da je isto dobio od svog oca na osnovu ugovora o zakupu sačinjenog u pisanoj formi i bio u njegovoj zakonitoj državini sve do povraćaja posle skidanja letine 2017. godine. Stoga, prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog nema protipravnosti kao zakonskog obeležja predmetnog krivičnog dela, a u konkretnom slučaju bi se radilo o građanskopravnom odnosu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kascioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić