Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Staniše Kamberovića, advokat Nebojša Spasić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), 4), 8) i 9) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude „u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni“ ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Staniše Kamberovića, advokat Nebojša Spasić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima zahteva, pobijanu presudu Osnovnog suda u Vranju K 159/24 od 09.12.2024. godine donela je sudija Marija Bućković, koja je, prema mišljenju branioca okrivljenog, morala biti izuzeta od sudijske dužnosti jer je u istom krivičnom postupku, kao predsednik vanpretresnog veća, odlučivala o produženju pritvora prema okrivljenom Staniši Kamberoviću i to u rešenjima Kv 229/24 od 25.07.2024. godine, Kv 246/24 od 23.08.2024. godine, Kv 270/24 od 18.09.2024. godine, Kv 306/24 od 15.10.2024. godine, Kv 342/24 od 13.11.2024. godine i Kv 379/24 od 12.12.2024. godine. Prilikom donošenja navedenih rešenja, sudija Marija Bućković se upustila u razmatranje postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret i na taj način iskazala jasan stav o njegovoj krivici, pa branilac okrivljenog, ukazujući na odluke Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33), brojnost odluka o produženju pritvora u čijem donošenju je učestvovala sudija Marija Bućković i njihovu sadržinu, smatra da je navedena sudija morala biti izuzeta od sudijske dužnosti, a kako to nije učinjeno, to je, prema njegovom mišljenju, prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Staniše Kamberovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP određene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz citiranih zakonskih odredbi, i dosadašnje prakse Vrhovnog suda, proizilazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

U konkretnom slučaju, učešće sudije Marije Bućković koja je donela pobijanu prvostepenu presudu, a prethodno odlučivala o produženju pritvora prema okrivljenom Staniši Kamberoviću, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ove sudije.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se prilikom odlučivanja u rešenjima Kv 229/24 od 25.07.2024. godine, Kv 246/24 od 23.08.2024. godine, Kv 270/24 od 18.09.2024. godine, Kv 306/24 od 15.10.2024. godine, Kv 342/24 od 13.11.2024. godine i Kv 379/24 od 12.12.2024. godine, vanpretresno veće Osnovnog suda u Vranju, nije bavilo ocenom postojanja opravdane sumnje, što branilac u zahtevu neosnovano ističe, niti ocenom dokaza i njihovim kvalitetom, već je ispitivalo da li još postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za dalje trajanje pritvora prema okrivljenom. Prema tome, u konkretnom slučaju, nije izražen stav u pogledu krivice okrivljenog Staniše Kamberovića, koji bi doveo u sumnju pitanje nepristrasnosti sudije Marije Bućković u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje, iz kog razloga se njeno učestvovanje u donošenju navedenih odluka o pritvoru, ne može poistovetiti sa ulogom sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, što je razlog za obavezno izuzeće od sudijske dužnosti u određenom predmetu.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Staniše Kamberovića, advokata Nebojše Spasića.

Branilac okrivljenog Staniše Kamberovića, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da pobijane presude zasnivaju na dokaznoj radnji prepoznavanja predmeta, koja nije obavljena u skladu sa odredbama člana 90. stav 1. i 100. stav 1. ZKP jer je okrivljenom, umesto više uporednih fotografija i predmeta, prikazana samo jedna fotografija noža, koja se nalazi u spisma predmeta.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Staniše Kamberovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema stanju u spisima predmeta, u konkretnom slučaju se ne radi o dokaznoj radnji prepoznavanja lica ili predmeta iz članova 90. i 100. ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, već o izjašnjenju okrivljenog o oružju kojim je oštećenom AA naneo tešku telesnu povredu, zbog čega mu je tokom iznošenja odbrane na glavnom pretresu od 25.09.2023. godine, kada se o ovoj okolnosti izjašnjavao, pokazana fotografija broj 41 iz forenzičke dokumentacije u spisima predmeta. Shodno tome, navedeno izjašnjenje okrivljenog predstavlja sastavni deo njegove odbrane i može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku, pa Vrhovni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Staniše Kamberovića, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Staniše Kamberovića, podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Međutim, obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP jer navodi da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, već je prevelik značaj dat ranijoj osuđivanosti okrivljenog, a propustio je da ceni njegovo korektno držanje pred sudom, izraženo kajanje i okolnost da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju i da nije istakao imovinskopravni zahtev.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećenih, nalaza i mišljenja veštaka dr Bogdana Manasijevića i nalaza i mišljenja veštaka dr Katarine Kragujević Pejić, na osnovu koje, suprotno oceni dokaza i činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, zaključuje da nije dokazano da je okrivljeni Staniša Kamberović izvršio krivična dela za koja je oglašen krivim, i na taj način, po oceni ovog suda, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, na koje se ukazuje iznetim navodima zahteva, tako ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 2) ZKP, zbog kojih branilac okrivljenog podnosi zahtev, odnosno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP na koju branilac ukazuje navodima da je okrivljenom uskraćeno pravo da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Vrhovni sud nije razmatrao ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, zbog kojih branilac okrivljenog Staniše Kamberovića takođe podnosi zahtev, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, obzirom da branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka sastoje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković