-čime bi izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici K 51/16 od 26.09.2016. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Tom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 30.300,00 dinara, a da oštećenom VV nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 86.750,00 dinara sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni VV upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž 253/2016 od 08.12.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Ivanjici K 51/16 od 26.09.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Maksimović, zbog povrede zakona iz člana 485. st. 1. i 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, uz zahtev da on i njegov branjenik shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP budu obavešteni o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Maksimovića u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Maksimovića, je osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom branioca okrivljenog u zahtevu ukazuje da je pravnosnažnim presudama, time što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoji okolnost – pravnosnažno presuđena stvar koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da su pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Požegi, Odeljenje Ivanjica Pr 1988/10 od 26.03.2010. godine okrivljeni AA i BB oglašeni krivim što je dana 21.07.2009. godine, zajedno oko 17,00 časova u selu ... – ... ispred crkve ''...'' narušavali javni red i mir, na taj način što se na svečanom ručku koji je organizovan povodom otvaranja spomen česme i slave crkve oko 17,00 časova, posvađali sa VV iz ..., koji je bio vidno pijan i koji je u više navrata dosađivao prisutnim gostima, pa je čak od domaćina ručka BB i izvođen napolje sa ručka, posvađali da bi u jednom trenutku kada je VV prišao sa stola gde je sedeo BB, BB njega dva puta gurnuo rukom od sebe u predelu glave, a u sve ovo se umešao i BB sin AA koji je fizički nasrnuo na VV i tom prilikom mu zadao nekoliko udaraca rukama i nogama na koji način je izvršio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu za koji je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 3.000,00 dinara.

Iz opisa radnje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, koja je okrivljenom AA bila stavljena na teret u predmetnom krivičnom postupku optužnim predlogom javnog tužioca Kt 139/10 od 31.08.2010. godine i istom saglasnog činjeničnog opisa dela u izreci i obrazloženju pobijane prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim za to delo, a koja presuda je potvrđena drugostepenom presudom, proizilaze da činjenični opis krivičnog dela u pitanju odgovara činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, jer se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog, AA i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru (dana 21.07.2009. godine u selu ...) kao i na istu radnju izvršenja okrivljenog prema istom oštećenom, a koja je u bitnom opisana na istovetan način kao u navedenom rešenju Prekršajnog suda u Požegi, Odeljenje Ivanjica Pr 1988/10 od 26.03.2010. godine. Pri tom, okolnost da opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru ne sadrži opis teške telesne povrede oštećenog kao posledice radnje okrivljenog (zadavanje više udaraca oštećenom prvo pesnicama po celom telu a potom šutiranjem nogama u predelu grudi – grudnog koša), koja posledica i nije obeležje tog prekršaja, nije od uticaja i ne menja suštinski istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, jer je takva posledica koja se ogleda u nastupanju teške telesne povrede kod oštećenog u vidu nastanka oboljenja upale pluća i teškog oštećenja plućne maramice sa desne strane u vidu krvnog podliva i oštećenja plućnog tkiva bila poznata i u vreme izvršenja dela i pokretanja prekršajnog postupka.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP važećeg u vreme donošenja pravnosnažnih presuda propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

Osim toga, i odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u izreci rešenja Prekršajnog suda u Požegi, Odeljenje Ivanjica Pr 1988/10 od 26.03.2010. godine i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašen krivim predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i preinačio pobijane presude tako što je prema ovom okrivljenom na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Kako je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbio optužbu da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, to je, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                            Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić