Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Stanisavljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni oglašen krivim nema obeležja krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Izvršilac krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1. KZ, prema navodima zahteva, može biti isključivo vojno lice, što okrivljeni AA nije bio u periodu od 21.12.2022. godine do 11.01.2023. godine, kada je ovo krivično delo navodno izvršeno, jer je profesionalne vojne službe razrešen dana 21.12.2022. godine. Navedeni zaključak branilac zasniva na odredbi člana 118. Zakona o Vojsci Srbije, na osnovu koje je doneto rešenje Vojne pošte br. .. I.br.59-3 od 07.02.2023. godine i rešenje 45. Artiljerijsko-raketnog diviziona za protivvazduhoplovna dejstva I.br.112-3 od 21.08.2023. godine, u kojima se konstatuje da je sa danom 21.12.2022. godine okrivljeni razrešen profesionalne vojne službe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1) KZ čini vojno lice koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili službe najmanje pet dana ili kraće vreme ukoliko odsustvuje više puta u toku jedne godine ili samovoljno napusti svoju jedinicu ili službu za vreme izvršenja vojnog zadatka ili povećanog stepena borbene gotovosti jedinice.

Iz izreke pobijane prvostepene proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od 21.12.2022. godine do 11.01.2023. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao vojno lice-profesionalni vojnik- desetar VP br. .. samovoljno odsustvao iz jedinice najmanje pet dana i to tako što se nakon korišćenja odobrenog godišnjeg odmora u inostranstvu-u Izrealu, u periodu od 29.11.2022. godine do 20.12.2022. godine, nije vratio u jedinicu od 21.12.2022. godine do 11.01.2023. godine već je, ostajući u Izraelu, samovoljno odsustvovao dvadesetjedan dan, zbog čega je 07.02.2023. godine doneto rešenje o razrešavanju od profesionalne vojne službe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399. stav 1) KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pobijanim presudama.

U konkretnom slučaju, pored uračunljivosti i umišljaja okrivljenog kao subjektivnih obeležja, u izreci pobijane prvostepene presude opisana su i objektivna obeležja ovog krivičnog dela koja uključuju radnju izvršenja koja se sastoji u samovoljnom odsustvovanju iz jedinice najmanje pet dana i svojstvo okrivljenog kao izvršioca. Okrivljeni AA je, suprotno navodima zahteva, svojstvo vojnog lica imao do 07.02.2023. godine kada je doneto rešenje o razrešavanju od profesionalne vojne službe, što je u izreci prvostepene presude jasno navedeno i već razmatrano u postupku po redovnom pravnom leku, pa ovaj sud prihvatajući razloge date na strani 2, u stavu petom i šestom i na strani 3, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Preostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud nije razmatrao obzirom da polemisanjem sa utvrđenim činjeničnim stanjem o dokazanosti preduzete radnje izvršenja i umišljaju okrivljenog, na način koji je suprotan činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA advokata Dragana Stanisavljevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić