Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 12.01.2024. godine i 4K br. 1932/21 – Kv br. 392/24 od 07.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba branioca okrivljneog AA – advokata Jelene Drecun od 05.02.2024. godine izjavljena protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 12.01.2024. godine kao neosnovana, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Jelene Drecun za nagradu na ime sastava žalbe od 05.02.2024. godine izjavljene protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 12.01.2024. godine, kao neosnovan.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Jelena Drecun zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud shodno odredbi člana 486. stav 2. ZKP odluči o zahtevu, budući da se radi o pitanju koje je od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, tako što će isti usvojiti i ukinuti u celosti pobijana rešenja i predmet vratiti na ponovno odlučivanje, ili navedeno rešenje preinači u smislu navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ukazujući da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon time što je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka na ime sačinjavanja zahteva za izuzeće sudije od 22.02.2023. godine.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa je tačkom 7) propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Branilac okrivljenog je dana 22.02.2023. godine podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, a koji je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Su.br. 39- 21/2023-2 od 03.03.2023. godine odbijen kao neosnovan. Navedenim zahtevom za izuzeće okrivljeni je izrazio sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije, te je takvom radnjom zahtevao realizaciju prava na pravično suđenje. Imajući u vidu da je navedeni zahtev za izuzeće dozvoljen i da je o istom prvostepeni sud meritorno odlučivao, bez obzira što je zahtev odbijen, po oceni Vrhovnog suda isti predstavlja radnju koja je preduzeta u funkciji odbrane i zaštiti prava okrivljenog, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pa isti spada u ostale podneske u smislu Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Tarifnim brojem 4. u drugom stavu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012, 99/2020, 37/2021) je propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Tarifnim brojem 1. navedene Tarife propisano je da advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo i da za kaznu do 3 godine zatvora nagrada iznosi 550 poena, dok je članom 15. Tarife propisano da vrednost jednog poena iznosi 30,00 dinara, a propisana kazna za izvršenje krivičinog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i to krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje iz člana 144. stav 1. KZ je novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do jedne godine.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pravnosnažna rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 12.01.2024. godine i 4K br. 1932/21 – Kv br. 392/24 od 07.11.2024. godine, tako što je obavezao privatnog tužioca BB da okrivljenom AA isplati troškove krivičnog postupka na ime sastava zahteva za izuzeće sudije od 22.02.2023. godine, koji zahtev predstavlja ostali podnesak u krivičnom postupku za koji advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1., odnosno iznos od 8.250,00 dinara.

Nadalje, zahtevom branilac okrivljenog ukazuje da je sud pogrešnom primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, braniocu okrivljenog AA priznao troškove po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme preduzimanja radnje, a ne po važećoj tarifi u vreme podnošenja zahteva za naknadu troškova, odnosno navodeći da je sud primenio tarifu koja nije bila važeća u vreme obračuna, niti je bila važeća u vreme donošenja rešenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 03.05.2023. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 22.05.2023. godine obustavljen krivični postupak protiv prvooptuženog AA zbog krivičnog dela iz člana 144. stav 1. KZ i protiv drugooptužene VV zbog krivičnog dela iz člana 144. stav 1. u vezi člana 34. KZ, po privatnoj tužbi privatnog tužioca BB koja je podneta preko punomoćnika advokata Srećka Mitrića, Trećem osnovnom sudu u Beogradu dana 01.07.2021. godine, te je primenom člana 262. stav 1. ZKP, u vezi člana 265. stav 3. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 9) ZKP, u vezi stava 3. ZKP obavezan privatni tužilac da naknadi Trećem osnovnom sudu u Beogradu troškove krivičnog postupka na ime paušalnog iznosa u novčanom iznosu od 5.000,00 dinara na način bliže opisan izrekom rešenja u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti rešenja i primenom člana 262. stav 1. i 2. ZKP u vezi člana 265. stav 3. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP. Privatni tužilac BB je obavezan da naknadi prvooptuženom AA i drugooptuženoj VV troškove krivičnog postupka, na ime njihovih nužnih izdataka i nužnih izdataka i nagrade njihovih branilaca, s tim da će posebno rešenje o visini troškova krivičnog postupka biti doneto naknadno, kada se podaci o visini tih troškova pribave.

Iz spisa dalje proizilazi da je okrivljeni AA preko branioca dana 19.07.2023. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka na ime nagrade braniocu u kome je visina tih troškova opredeljena u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2023 od 26.05.2023. godine) koja nije bila na snazi u vreme preduzimanja procesnih radnji i donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, imajući u vidu da je stupila na snagu 03.06.2023. godine.

Kako je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu 4K 1932/21 od 03.05.2023. godine koje je postalo pravnosnažno dana 22.05.2023. godine odlučeno o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno u vreme kada je na snazi bila Advokatska tarifa koju su nižestepeni sudovi pobijanim rešenjima pravilno primenili, to Vrhovni sud nalazi da je okolnost što je zahtev za naknadu troškova podnet u vreme kada je na snazi već bila sada važeća Advokatska tarifa, bez uticaja na donošenje drugačije odluke u konkretnom slučaju, posebno imajući u vidu da je branilac u zahtevu citirao odredbu člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2023 od 26.05.2023. godine) kojom je propisano da sudovi i javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i loklane samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima krivičnog postupka primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Imajući u vidu navedeno, odlukom o troškovima krivčnog postupka nije povređena zakonska odredba iz člana 441. stav 4. ZKP, koja se odnosi na primenu Advokatske tarife, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog polemiše sa pitanjem neophodnosti troškova za pristupanje na ročište 06.09.2022. godine i osporava činjenično utvrđenje suda u pogledu istih, uz isticanje da je sud izvršio pogrešan obračun naknade i nagrade braniocu u ovom krivičnom postupku, pa kako činjenično pitanje, odnosno povreda odredbe člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda branioca nije upuštao.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2), te člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković