Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stefana Ivanovića, advokat Marko Radivojević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 84., 419. i 420. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači „tako što će ukinuti presude navedenih sudova, odnosno preinačiti iste i osloboditi okrivljenog“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Ivanovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je nižestepenim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 420. ZKP, jer je presuda morala da se zasniva na činjeničnom opisu iz prvobitne optužbe, pa kako prvobitni optužni akt, po navodima branioca, nije sadržao protivpravnost, to je sud učinio povredu zakona iz člana 420. ZKP, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda ocenjen je kao neosnovan.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj i proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojom se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice i isto krivično delo za koje je okrivljeni optužen (krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika) te da nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe (koja je precizirana 31.07.2025. godine) i presude, pa su suprotni navodi branioca izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja iznetih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 311/2022 od 31.03.2022. godine i Kzz 60/2021 od 03.02.2021. godine, na koje ukazuje branilac okrivljenog, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je tužilac, nakon ukidanja prve oslobađajuće presude usvajanjem žalbe javnog tužioca, prekoračio i zloupotrebio svoja procesna ovlašćenja i izmenio optužnicu, čime suštinski ukazuje na povredu člana 409. ZKP. Takođe, ističe i da nije bilo razloga da sud ne dozvoli da se iz spisa predmeta ne izuzmu nezakoniti dokazi - zapisnik Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, u smislu člana 84. ZKP, a pored toga navodi da nije izvršeno veštačenje novčanice od 1.000,00 dinara koja je pronađena kod okrivljenog, kao ni uzorak kesice u kojoj se nalazila opojna droga koja je pronađena kod okrivljenog AA, a ostalo je nejasno gde je pronađena sporna droga i na šta se veštačenje NCKF Niš odnosi, a kojim svim navodima branilac osporava dokaznu snagu obavljenog veštačenja i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 409. i 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković