U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 4K.br.357/22 od 21.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.344/24 od 18.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 4K.br.357/22 od 21.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.344/24 od 18.11.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 4K.br.357/22 od 21.12.2023. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.344/24 od 18.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika maloletne oštećene BB, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju 4K.br.357/22 od 21.12.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 438. stav 2. tačka 1) (pogrešno označeno člana 438. stav 1. tačka 1.) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celosti presude Osnovnog suda u Prokuplju 4K.br.357/22 od 21.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.344/24 od 18.11.2024. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP (u zahtevu pogrešno označeno člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP), branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i to na iskazima svedoka VV i GG, te na izveštaju Centra za socijalni rad u ... broj 1269/2021 od 18.06.2021. godine i na nalazu i mišljenju Zavoda za sudsku medicinu u Nišu. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka VV i GG, branilac ističe da navedeni svedoci prilikom davanja svojih iskaza pred javnim tužiocem i na glavnom pretresu nisu svedočili o svojim neposrednim saznanjima vezano za kritični događaj, već su svedočili o onome što im je maloletna oštećena ispričala, pri čemu je maloletna oštećena tokom postupka iskoristila svoje zakonsko pravo iz člana 94. ZKP da ne svedoči protiv okrivljenog i zapisnik o njenom ispitivanju je izdvojen iz spisa predmeta. Kao razlog nemogućnosti korišćenja kao dokaza u krivičnom postupku navedenog izveštaja Centra za socijalni rad u ... i nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, branilac ističe da su isti sačinjeni na osnovu činjenica koje je u svom kazivanju saopštila maloletna oštećena, a koja je kasnije iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 94. ZKP je propisano da su od dužnosti svedočenja oslobođena određena lica, u cilju izbegavanja narušavanja porodičnih odnosa i ta privilegija se primenjuje isključivo kada pobrojana lica treba saslušati u svojstvu svedoka u krivičnom postupku. U Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji procesna zabrana da se o sadržaju izjave privilegovanog svedoka koju je on dao svojom slobodnom voljom pred drugim licima, ta druga lica ispitaju kao svedoci. Uvažavajući ovu činjenicu, to, po nalaženju ovoga suda, i drugi dokazi u kojima su  sadržana saznanja privilegovanog svedoka koja je on preneo drugim licima, ne podležu ograničenjima u smislu njihove zakonite upotrebe u krivičnom postupku, jer ih je taj svedok već učinio dostupnim drugim licima.

Imajući u vidu napred navedeno, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da su svedok VV, zakonska zastupnica maloletne oštećene, kao i svedok GG, ispitani od strane javnog tužioca i suda u svemu u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na dokaznu radnju ispitivanje svedoka, te da iz sadržine njihovih iskaza proizilazi da su se ovi svedoci u svojim iskazima izjašnjavali i o svojim neposrednim opažanjima do kojih su došli, a prvenstveno vezano za prisutne modrice kritičnog dana kod maloletne oštećene, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, iskazi navedenih svedoka predstavljaju zakonite dokaze i to kako sami po sebi, tako i po načinu pribavljanja i na istima se presuda može zasnivati. Okolnost da je privilegovani svedok maloletna oštećena BB iskoristila svoje pravo da ne svedoči na glavnom pretresu i da je njen prethodno dati iskaz izdvojen iz spisa predmeta, ne može pretpostavljati nezakonitost izvođenja drugih dokaza, u konkretnom slučaju ispitivanja svedoka VV i GG.

Pored toga, izveštaj o nasilju u porodici Centra za socijalni rad „...“ u ... broj 1269/2021 od 18.06.2021. godine predstavlja zakoniti dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i kao takav se može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku. Ovo imajući u vidu da navedeni izveštaj predstavlja ispravu izdatu u zakonom propisanoj proceduri od strane Centra za socijalni rad koji, prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima, a koja isprava je u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku. Naime, navedeni izveštaj predstavlja akt koji je u propisanom obliku sačinjen od strane ovlašćenih stručnih lica Centra za socijalni rad u ... pri obavljanju aktivnosti iz delokruga svoga rada, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, te u granicama nadležnosti koju Centar za socijalni rad ima po odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016), pri čemu je odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da je komisija lekara veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu svoj nalaz i mišljenje broj 08-2946/21 od 14.03.2022. godine, vezano za veštačenje telesnih povreda kod maloletne oštećene BB i mehanizam njihovog nanošenja, dala u svemu prema pravilima struke, a prvenstveno na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije za maloletnu oštećenu BB i to na osnovu izveštaja Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja u Prokuplju od dana 17.06.2021. godine, a u skladu sa odredbom člana 127. stav 2. ZKP, pa Vrhovni sud i u ovom delu kao neosnovane ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog.

Sledstveno svemu napred navedenom, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, iskazi svedoka VV i GG, te izveštaj o nasilju u porodici Centra za socijalni rad „...“ u ... broj 1269/2021 od 18.06.2021. godine i nalaz i mišljenje komisije lekara veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu broj 08-2946/21 od 14.03.2022. godine, smatraju zakonitim dokazima koje je sud mogao koristiti u krivičnom postupku i na njima zasnovati pobijanu pravnosnažnu osuđujuću presudu, zbog čega se suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da kako u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da okrivljeni nije priznao izvršenje predmetnog krivičnog dela, pri čemu ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom zadao udarce maloletnoj oštećenoj i naneo joj povrede, to je stoga sud trebalo da reši u korist okrivljenog. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi presude protivrečni izreci, te da presuda nema uopšte razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su navedeni su u znatnoj meri protivrečni i nejasni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 16. stav 5. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Jovanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković