Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, istaknute povrede zakona obrazlaže navodima da je prvosteni sud izveo zaključak da je okrivljena izvršila krivično delo na osnovu iskaza svedoka BB, kao i drugih pisanih dokaza, dok po nalaženju odbrane iz svih izvedenih dokaza ne proizlazi da je navedene radnje preduzela okrivljena, niti da je nanela telesne povrede oštećenoj, opisane u izreci presude. Ovakve navode branilac okrivljene potkrepljuje citiranjem delova odbrane okrivljene, te ističe da sin oštećene nije bio očevidac događaja i da se nije mogao izjašnjavati na ove okolnosti, na koji način polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u nižestepenim presudama. Takođe branilac ističe da od strane nižestepenih sudova nije izvršena pravilna pravna ocena krivičnog dela u odnosu na utvrđeno činjenično stanje, niti iz izvedenih dokaza proizlazi ovakva pravna kvalifikacija krivičnog dela, kao i da na strani okrivljene nema subjektivnih elemenata ni utvrđene krivice, na koji način branilac polemiše sa zaključcima nižestepenih sudova i osporava utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljene numeriše i povrede zakona iz člana 419. stav 2. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. stav 2. ZKP i člana 428. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koju ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. stav 2. ZKP i člana 428. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu ističe i povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković