U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Dragana Livijana, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K 118/18 od 18.06.2018. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 140/18 od 15.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 06.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K 118/18 od 18.06.2018. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 140/18 od 15.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi K 118/18 od 18.06.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Zrenjaninu je presudom Kž1 140/18 od 15.08.2018. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog adv. Dragan Livijan zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u konkretnom slučaju povređen zakon na štetu okrivljenog jer se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen.

Izntete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, čini službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom, dok je stavom 3. istog člana kao izvršilac krivičnog dela iz stava 1. označeno odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.

Izreka prvostepene presude sadrži sve objektivne činjenice o radnjama okrivljenog (kao odgovorno lice – vlasnik DOO „BB“, prilikom otkupa svinja sačinio neistinitu dokumentaciju u koju je uneo neistinit podatak da su poljoprivrednici lično potpisali priznanice o predaji svinja njegovom privrednom društvu, a zatim priznanice potpisao i overio pečatom svog privrednog društva) kojima se, prema zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 357. KZ izvršava to krivično delo, kao i činjenice subjektivne prirode koje se tiču direktnog umišljaja okrivljenog kao oblika vinosti sa kojim se izvršava krivično delo u pitanju, odnosno postojanje svesti okrivljenog o zabranjenosti dela i volje da delo izvrši.

Kako je, dakle, okrivljeni u uračunljivom stanju i svestan zabranjenosti svog dela, kao odgovorno lice u subjektu privrednog poslovanja, sa jedinstvenim umišljajem u vremenskoj povezanosti i korišćenjem iste situacije u sedam navrata uneo u službene isprave neistinit podatak, koje isprave je potpisao i overio službenim pečatom, to je pravilno prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva bitna obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić